Dragi moji... Dva puta sam izgubila životnu ravnotežu...prvi put kada sam ostala bez majke i juče kada sam iznenada ostala i bez oca...Da li mi verujete u tolikom sam šoku da sve vreme čekam da mi neko javi da je bila greška i ako sam svojim očima videla svog oca koji je umro na ulici ispred jednog trgovinskog centra...Ne znam, svi govore da nije izdržao i da je otišao kod svoje žene moje majke...meni je rekao koliko u petak kada smo proveli nekoliko sati zajedno da zna da je potreban i meni i svom unuku...bio je srećan i nasmejan... On je umro u isto vreme kada sam ja juče pisala tekst... Trenutno jedino svetlo koje vidim je moj sin...moj junak moj oslonac...ali svetlo ste i vi koji ste tolike godine uz mene...Moje svetlo je i moje pisanje, moj rad.... Drugi put u tačno tri meseca pišem isti naslov... Pisanje je moj život, rad sa ljudima je moj život....napraviću kratku pauzu i onda se vraćam...jer upravo njih dvoje su mi i obezbedili da radim ono što volim... Ja u anđele verujem vi koji redovno čitate to znate...sada imam dva anđela na nebu...rođeni su u decembru na tri dana razlike mama 11. tata 14.decembra, umrli su iste godine na tri meseca razlike...najveća mi je uteha što su sada zajedno i što znam da čuvaju svog unuka i mene... Ovako ću ih pamtiti dok sam živaU novembru ove godine bilo bi im 60 godina brakaNa bračno putovanje su išli u Veneciju a ja sam tamo začeta P.S. Javiću se svima kojima sam zakazala konsultacije i svima sa kojima sam se dopisivala zbog konsultacija...Odložiću sve na neko kraće vreme jer da bih preživela moram da radim....
Pročitajte celu vest