Verovatno ste primetili podatak da je posle 15 do 30 dana posle proglašenja pandemije u martu 2020. g. neverovatno veliki broj kompanija u svetu najavio da će morati da proglasi uskoro bankrot. Nije potrebno mnogo znanja i mudrosti da se zapitamo kakve su to kompanije koje imaju velike prihode i dobre parametre poslovanja, a da kada dođe neka kriza ne mogu da izdrže bez prihoda ni mesec dana? Ovaj tekst se ne bavi tematikom razornih efekata aktuelne svetske krize u jednom delu privrednih grana (kao što su ugostiteljstvo, turizam, avio saobraćaj...). Tema ovog teksta prikaz razlike u postavci poslovanja kompanija u odnosu na dugoročne efekte poslovanja, i kako se takva postavka poslovanja vidi u kriznim situacijama kao što je pandemija. Kompanije su ljudi (ne zgrade), ali i njihov način razmišljanja o poslu Kada pratite liste najvećih kompanija kod nas i u svetu, primetićete da se njihov uspeh najčešće pojednostavljeno meri prometima i procenjenom vrednošću kompanije. Meni se u poslednjih deset godina nekoliko puta desilo da sam pričao sa vlasnicima veoma uspešnih kompanija u regionu (male i srednje kompanije), gde sam svaki put čuo istu stvar kada su ti vlasnici opisivali kvalitet svoje kompanije: "Naša firma može da izdrži bez prihoda x vremena, sa aktuelnim brojem zaposlenih i aktuelnim nivoom troška poslovanja." Period vremena koji sam tada obično čuo za ovakve kompanije je oko godinu dana funkcionisanja kompanije bez prihoda. Ovo sam poslednji put čuo pre nekoliko godina, mnogo pre nego što je priča o koroni postala aktuelna. Odakle potiče ovakav način razmišljanja o kvalitetu kompanije? Krize u poslovanju postoje oduvek, poslednju veliku krizu smo imali 2008. g., a kompanije koje imaju želju i nameru da dugoročno posluju trebalo bi da u svoje kalkulacije troškova poslovanja obavezno uračunaju i na mogućnost dolaska krize - uvek neočekivano. 80% kompanija u svetu vode posao "od danas do sutra". 20% kompanija se strateški dugoročno odnose prema poslu. U mojoj knjizi "Digitalni Pre-Marketing" fokus je na načinima značajnog unapređenja poslovanja i prodaje promenom načina razmišljanja o tome šta bi trebalo da budu fokusi kompanije, sa akcentom na razumevanje marketinga i promocije. Takođe, osnovna struktura ove knjige je podeljena na četiri velike celine koje opisuju različite stadijume razvoja kompanija sa aspekta sposobnosti rada iz oblasti marketinga (business capability, maturity model). Na ovom blogu možete pročitati primer modela sposobnosti kompanija u slučaju kreiranja sadržaja. Različita istraživanja u vezi sa modelom sposobnosti kompanija pokazuje da između 70% i 90% kompanija u svetu i kod nas (u proseku 80% kompanija) rade posao po principu "business as usual", ili "od danas do sutra" (procenat kompanija je u zavisnosti od razvijenosti država i privrednih grana - razvijenije države, manji procenat). To su kompanije koje veoma teško menjaju usvojeni način poslovanja, i njihova glavna karakteristika je da nemaju ili ne razumeju strateški način postavke poslovanja. U pomenutoj knjizi se detaljno objašnjava zašto je to tako, i šta je potrebno raditi da se to promeni u kontekstu marketinških i promotivnih aktivnosti kompanija. Oko 20% kompanija u svetu u fokusu ima inovativnost i načine kako da povećanjem znanja i sposobnosti značajno utiče na poslovne rezultate. Glavna karakteristika takvih kompanija je strateški način razmišljanja o svim aspektima posla. Na koji način ćemo iskoristiti iskustvo ove svetkse krize? Istorija pokazuje da većina ljudi nakon krize brzo zaboravlja iskustva za vreme krize, i nastavlja svoj posao po starom - "business as usual". Za postavljanje svog poslovanja na dugoročni strateški nivo potrebna je edukacija, vreme i strpljenje. Koliko će nas sada uložiti potrebno vreme i strpljenje da se bolje pripremi za naredne pozitivne i krizne periode poslovanja?  
Pročitajte celu vest