Sezona salata je konačno otvorena. Ovo je neobična salata od običnih sastojaka koje nemamo običaj da kombinujemo.  Odlična je da se pojede i sama, kao zaseban obrok, a kao prilog je potpuno fascinantna, zbog začina koji joj daju posebnu aromu, kojom može i od kuvanih jaja da napravi gozbu. .  Imala sam nameru odavno da započnem ovaj projekat sa salatama, samo bi se nešto svaki put isprečilo. Prvo su bile poplave, pa gužva u kući posle poplava, pa neka druga nevremena. I evo  - sada počinjem.  Posegla sam ponovo za knjigicom o salatama, Georgija Nazarova, koja me strpljivo čeka, na veoma vidnom mestu, već dve godine. Kako li proleteše samo?  Tada sam imala istu ovu nameru,a objavila sam ovu jednu salatu, pa me nešto povelo drugim putem... Sada, opet, imam baš jaku volju da pravim salate inspirisane njegovim uputstvima. Cilj mi je jako važan -  treba pojesti tih svojih 5 do 8 kilograma koje mi brane da se družim sa sopstvenom garderobom. Inspirisana knjigom Vokija Kostića, Kako sam pojeo sebe, u kojoj kaže da je jeo salatu kad bi osetio napade prejedanja, naoružana vremenom i strpljenjem koje nudi školski raspust, pojela sam u slast prvu salatu - ovu sa slika. Upotrebljeni sastojci: četvrt glavice crvenog kupusa jedan list istostirane nori alge pola crvenog luka 4 crne maslinke 2 čena belog luka jedna šargarepica par grančica bosiljka pola kašikice karija prstohvat ljute tucane paprike 2 kašike jabukovog sirćeta 2 kašike lanenog ulja dve šake proprženih semenki suncokreta Kupus sam naribala na tanke rezance. List nori alge sam kratko istostirala na ringli. Presavila sam ga, par puta, po dužem delu i isekla makazama na rezance. Maslinke sitno naseckala. Luk i beli luk sam samlela sa par grančica bosiljka. Da ovo daje svakoj salati sasvim novu notu - otkrila sam tek pre neki dan, kad sam u Maxiju, tražeći sasvim nešto drugo, nabasala na sveže grančice bosiljka spakovane u kutijice. Mlela sam u onom blenderu za dečije kašice, ne baš da bude kaša. Grančicu dve, koje se nisu samlele, sam izbacila. Šargarepu sam narendala na tanušne kolutove. To sam uradila na onom tankom ribežu koji je nekada imala svaka kuhinja, a ja sam ga nasledila od mame... Vreme mu je da se menja. Živo me zanima ima li ga po prodavnicama, jer se nešto ne sećam da sam ga sretala. Začinila karijem, ljutom paprikom, sasvim malo posolila, sipala sirće i ulje i promešala. Semenke suncokreta sam blago prepekla u novom tiganju (znam, znam da mi ne treba, ali nisam odolela...). Sve pomešala  i u slast pojela za ručak. Još koliko ovakvih ručkova do željene linije? Prosto je  - onoliko koliko je bilo preobilnih večera u poslednjih godinu dve - PUNO. Eto prilike za isprobavanje novih recepata. A posle ručka - foto safari: . © copyright 2012 – All rights reserved katin spajz
Pročitajte celu vest