(please scroll down for recipe in English) Vox populi, vox Dei, govorili su stari Latinjani i time su mislili da je glas naroda glas bogova. Još tada se znalo da je opšte mišljenje naroda svetinja isto koliko i volja bogova kojima su se klanjali. Demokratija je kroz istoriju pokazivala mnoga svoja lica - neka su bila lepa, a neka upadljivo ružna, a meni je najružnije ono demagoško - kada se narod ubeđuje da oni koji su na vlasti rade sve za dobro naroda, te se predstavljaju da su Gandi u najmanju ruku (čak i kada je jasno da poseduju više od apostolki i belog haljetka). Da ne bude zabune: nisam pogazila svoju reč da nikad neću pisati o politici, jer govorim o političarima i vođama uopšte, a u politiku se ne razumem i jedino što znam je da mi obični ništa ne znamo, te da bismo samo tandarali u prazno pričajući o istoj. Švajcarkinja sa kojom radim mi kaže da se tamo svako malo organizuju demokratski referendumi, na najnižem i najbanalnijem nivou kao što je na primer mesna zajednica. Kaže da ide dotle da izlaze na glasanje da bi odlučili o zameni poštanskih sandučića, pa onda i zbog svega drugog redom. Saberu glasove, odluka bude iskazana odmah ispod crte u rangu pobede u tablićima, i to je to. Tako narod odlučuje i vlada u uređenom društvu. Sa demokratijom se nije šaliti - ona je vrlo zahtevna i obavezujuća. Kada narod nešto odabere, mišljenja sam da to treba da se sledi, jer je volja većine ono što treba da se poštuje kada je već dato pravo izbora. Jasno vam je da bih bila nikakav političar? Em bih svim silama upirala da ispoštujem odabrano, em da svima ugodim, što i nisu baš poželjne karakterne osobine modernih političkih vođa, naročito onih kojima je demagogija strana. Demokratija na delu, zbog koje sam napravila ovoliki uvod, se desila negde polovinom januara, kada sam na Instagram-u postavila pitanje - Šta biste voleli da čitate na blogu, koji recept, tačnije? Da budem iskrena, očekivala sam jedan, dva odgovora, neku pošalicu bliskih prijatelja i da tako završim svoj prvi referendum. Avaj! Moji divni pratioci su se pokazali više nego agilnim, pa su predlozi, saveti, recepti, pljuštali sa svih strana. Tu se ja nađoh u nevolji, jer vox populi, vox dei - rekoše Latini, a ja osetih svečanu odgovornost da poslušam glas pratilaca i odgovorim na svaki zahtev; u nevolji, jer sam htela to da uradim sve i odmah. Bilo je tu zahteva za već postojećim receptima - Vasina torta, Doboš torta, Tre leće kolač,  zatim za cele kategorije (dijetalno, zdravo, brzo...), a bilo je i predloga koje sam, slušajući vox populi, u međuvremenu već objavila: Damen kapric, Jafa kolač, Slavski kolač, novi recept sa lignjama, "neki tart"; ima ih još spremnih, čekaju u redu za objavljivanje. Ipak, ono što je u najviše poruka traženo, bili su slani rolati. Tek tada mi je postalo jasno da mi je ta kategorija više nego zapostavljena, te da onaj jedan koji zauzima stidljivu poziciju broj dva po hronološkom redosledu objave je toliko zakržljao u vilajetu početka blogovanja, da je skoro i nevidljiv.  Ovo je stari recept moje mame, a ja sam ga pravila svega par puta. Zašto? Ne znam. Kada sam zbog potrebe objavljivanja na blogu u jednom danu napravila dva slana rolata, imajući ideju da ih slikam kao slavsko posluženje jednog pored drugog, kroz glavu mi je prošlo: ovo se toliko jednostavno pravi, zašto ja goste ne dočekujem sa rolatima za posluženje?! Najsimpatičnije od svega - izvlačanje ovog recepta iz ponora hrpe recepata, nateralo je mamu da se seti da je recept dobila od neke žene, saputnice u autobusu tokom neke šoping ture, te da joj je ova nažvrljala recept na komadu kartona iz pakovanja čarapa. Srećom, taj recept je odmah i prepisan, pa nije izgubljen, kao i toliki papirići pre njega.  Meni se mnogo dopada sočnost kore, ukus pavlake, kačkavalja i šunke, sa kojima nema greške kod sladokusaca. Lakoća pripreme, atraktivnost izgleda. Ma sve. Za slave, večere sa prijateljima, ukusni doručak koji se ponese na posao. Rolati su prava stvar, a još jedna njihova pogodnost: za tren se transformišu u slanu tortu ako se predomislite tokom pripreme, samo ako se kora iseče na trake i naslaže jedna na drugu, umesto da se uvija i rola. Kako god želite. Samo zapamtite gde ste recept našli ili ga pinujte ili ga odštampajte, ne pišite nikada na kartončiću iz pakovanja - pouzdani su samo u retkim prilikama. Slani rolat (recept za štampu) 6 belanaca 6 žumanaca 1/2 kačičice soli 70g brašna 400g pavlake 100g narendane stišnjene šunke 100g narendanog kačkavalja Premaz: pavlaka rendani kačkavalj 1. Belanca umutiti u čvrst sneg, pa dodati žumanca, so, 3 kašike pavlake i na kraju umešati brašno. 2. Pripremljenu smesu izručiti u pleh dimenzija 35x30cm postavljen papirom za pečenje, poravnati i peći u unapred zagrejanoj rerni 15 minuta na 190 stepeni. 3. Ispečenu koru izručiti na parče papira za pečenje, pa pažljivo odlepiti od kore onaj papir na kome se kora pekla. Sada urolati koru zajedno sa novim papirom i ostaviti da se sasvim ohladi. 4. Izmešati rendani kačkavalj, rendanu šunku i ostatak pavlake. Odviti koru, pa je pripremljenom smesom ravnomerno premazati. Ponovo urolati, sada bez papira. 5. Formirani rolat premazati pavlakom i posuti rendanim kačkavaljem, pa dobro ohladiti. Savory Swiss roll (print this recipe) 6 egg whites 6 yolks 1/2 teaspoon salt 70g of flour 400g sour cream 100g shredded ham 100 g shredded Swiss type of cheese Spread: sour cream shredded cheese 1. Mix egg whites into a firm snow, then add yolks, salt, 3 tablespoons of sour cream and finally add the flour. 2. Pour the prepared mixture into a 35x30cm baking pan set with baking paper and bake in preheated oven for 15 minutes at 190 degrees. 3. Put the baked crust on a piece of baking paper, and carefully remove the baking paper on which the bark was baked. Now roll the bark together with the new paper and leave it to cool completely. 4. Combine the grated cheese, grated ham and the rest of the sour cream. Unwrap the bark and spread the prepared mixture evenly onto the crust. Roll it again. 5. Spread the sour cream over the formed roll and sprinkle with grated cheese, then cool down well.
Pročitajte celu vest