Došao je deseti dan Blogmasa! :)  Mislila sam da će mi biti mnogo teže da ispratim ovaj tempo pisanja, što zbog obaveza na poslu i fakultetu, što zbog "inspiracije" i motivacije, bukvalno mi ovo toliiiko prija da vam ne mogu opisati :)  Zato današnjim postom želim da se osvrnem na svoj život pre 10 godina. Inspiracija za ovu temu došla je totalno neočekivano. Budući da me je ovih dana rasturao PMS, palo mi je na pamet kako je ovo tačno 10. godina kako dobijam menstruaciju i kao vaaaau, koliko je brzo prošlo.  S toga, želim da se setim ovog perioda života svom snagom.  Dakle, 11. 12. 2009.  Imam 12.godina.  Idem u 6. razred. Smrtno sam zaljubljena.  Dobila sam prvu mentruaciju i totalno sam u šoku. Ne znam šta mi se dešava. Prethodnih godinu dana sam bila ljubomorna na svoje drugarice koje su već imale susret sa tom svetlećom reklamom za odrastanje. Iz nekog razloga, to smo krile kao da je sramota, čak ni najbolje drugarice nisu jedna drugoj smele reći.  U kući se situacija primirila i moj otac više ne pije jer nije leto.  Ne razumem kakve je to imalo veze ali eto, preko leta je bio pakao, preko zime nešto mirnije.  Pubertet me drma, jebe majku, ne pušta.  Smrtno sam  zaljubljena u nekog lika koji je em ružan em kreten, ali čekaj, u kom periodu svog života ja to nisam bila smrtno zaljubljena? Imam šiške. Previše bitna informacija da bih je izostavila.  Krišom se šminkam kad sestra nije kod kuće jer da sazna, ubila bi me.  Otkrivam jednu totalno drugu dimenziju svoje ličnosti kada na kapke stavim malo bele senke. Zamislite tek šta se desilo kada sam sa 12 godina stavila šaku pudera na svoje lice. Prelepotica bre. Maramicu kojom sam skinula taj nesrećni puder, 4 nijanse tamniji, i dan danas imam sačuvanu u nekom dnevniku.  Tu smo. Moj dnevnik. Jedan od 12.  Dnevnike sam pisala dugi niz godina, i iskreno, uvek sam smatrala da je to najvrednija materijalna stvar koju imam sačuvanu.  Danas, posle 10 godina, mislim da nemam hrabrosti ni da ih otvorim. Od onih stranica na kojima ja kao dete od 8 godina opisujem maltretiranje svog oca, preko onih na kojima sa 11 godina opisujem ljubav svog života i kako ću se za njega udati, do onih na kojima pišem kako sam nezadovoljna svojim izgledom, sanjam morbidne snove i dobila sam prvu menstruaciju.  Slušam RBD, gledam Buntovnike i Mia Colucci je idol mog života, iako, u tom momentu, moji roditelji izričito brane da gledam tu seriju. Previše je ozbiljna za tebe.  Imam Samsung na klizna vrata koji sam ukrasila rozim i belim tufnicama, lakom za nokte.  Imam profil na Subotica.com i profilnu sliku nimalo primerenu detetu od 12 godina. Sa šiškama.  Srceparajući opis, kao i uvek.  Ne znam gde se nalazim, ne znam koja je moja svrha na ovom svetu, ne znam u kojoj sferi mog života je veći haos. Tu sam gde sam. Planiram da bude bolje, ne znam kada i kako, ali se nadam da će biti.  Ni ne sanjam gde ću za 10 godina biti i kako ću na taj period gledati.  11.12.2019.  Imam 22 godine.  Idem na 4. godinu fakulteta.  Imam ljubav života, prijatelje života, posao, sigurnost, stabilnost, svrhu.  Ne razgovaram sa ocem koji je bio sve samo ne otac već 5 godina.  Šminkam se kada god poželim.  Imam blog koji prevolim i preponosna sam na njega.  Ne bih zadirala dublje u svoj život, sada, samo se svaku noć pred spavanje zahvaljujem dok ne utonem u san. Na svemu što imam, na svemu što jesam.  Divno je... Potražite me na Instagramu @pinktutuskirt kako biste ispratili kada je novi post objavljen :)
Pročitajte celu vest