"I will always remember how far you have walked with me." - Unknown 18:23 Na putu do...  Magla.  Na radiu trešti naftalin izmešan sa Majom Berović.  Moj se smeje na svako moje smanjivanje muzike jer mi, pobogu, treba mir i koncentracija.  Umni rad se ne računa ako nije za faks.  Dok se sinoć vrteh po krevetu, a sav normalan svet bez pardona je bio na off, mozak mi je ređao sve misli života nepovezanim redosledom. To pripisujem nepovezanom redosledu mene inače :D Elem, palo mi je na pamet koliko sva bića ovog sveta imaju potrebu da budu voljena i nečija.  Priznali ili ne, svi želimo da se ušuškamo u nečije srce.  Sledi ključno pitanje: Šta nas to tera da čekamo ljubav života koliko god joj vremena treba da do nas stigne?  Koliko god smo jaki, samostalni, imamo svoj smer kretanja i cilj, odgovorno tvrdim da niko nije preživeo onu fatalnu ljubav.  I znate šta, makar ona došla i na 14 minuta, njena jačina i važnost se ne umanjuje. Došla je, to je bitno. Ako je otišla, nije važno. Ona je bila.  Koliko je malih ljubavi moglo prerasti u onu jednu, koliko je onih jednih otišlo zbog nekih manjih.  Kakve god da su, jesu ili su bile, ako su nam puštale žmarce niz kičmu i kvasile jastuk, one su velike i čine čitav jedan univerzum.  Moje male i velike bile su i prošle.  Tabale su put jednoj najvećoj. Mojoj najvećoj. Kako je svet karakteriše nije me briga. Njena jačina i, za mene, nepostojeći rok trajanja ne mere se danima i godinama.   Mere se zagrljajima, pogledima, drhatima i uzdasima.  Mere se obrisanim suzama. I onima koje su se same osušile. Meri se najgrđim rečima koje su prešle u najzvučnije poljupce.  Mere se tonama sigurnosti koje su potisle i smrskale nevažne grame nesigurnosti.  Mere se godinama poznavanja i pre nego što smo se upoznali.  Mere se decibelima volim te, čuvaj se i laku noć.  Mere se kilometrima koje su nam srca prešla na putu do sreće.  Zato ljudi čekaju onu jednu koliko god joj vremena treba.  Jer je ona jedna u stanju od nas da napravi one jedne koji se poznaju po mirisu i dahu, a ne potpisu i otisku prsta.  Ako do vas još nije stigla, čekajte je. Možda je samo pogrešno skrenula. Ižuljanih đonova, praznog stomaka i produvana vetrom, stići će gde je naumila.  Kad tad... Potražite me na Instagramu  @pinktutuskirt  kako biste znali kada je novi post objavljen :)
Pročitajte celu vest