U t o r a k. Previše sna, nedovoljno odmora.  Kafa, jača od najjače, sa puno cimeta.  Internet koji mi je samo oduzimao vreme. Poruke koje su stizale ali nisu bile ona jedna koju sam čekala. PMS koji me je rasturao 3 dana i terao me da plačem dok mi oči ne ispadnu.  Misli koje idu samo na jedno mesto, trenutno nedostižno.  Fakultet koji me nije ubedio da je vredno otići na predavanje.  Drugarice koje danas imaju svoje živote, nevezane za mene. Ja koja danas imam život nevezan ni za sebe, a kamoli druge.  Ona jedna poruka koja je konačno stigla.  Jedno šta mi radiš koje ispravi svaku boru.  Jedno prevolim te koje mi svaki put sveže srce u mašnu.  Jedan kilogram slatkiša da popravi kišni dan i pokvari dijetu.  Spremanje stana da se oteraju misli.  Pranje kose da se speru ludački hormoni.  Serije koje me vraćaju u neka druga vremena. Davna, teška, tužna a u isto vreme srećna.  Jedan petak koji čekam od petka.  Nijedna suza što je danas više nego uspeh.  Nekoliko slika koje stoje tu da mi pokažu da me uvek neko čeka, ako slučajno zaboravim.  I jedna ja, u svemu tome, umorna, izmrcvarena PMS - om i bolovima. Sa grižom savesti zbog onih istih slatkiša koji su me izvukli iz bunara loših emocija..Kraj semestra koji je na papiru blizu, ali mi pogled do njega ne doseže, i ona ista brada i one iste ruke koje grle najmekše.Ruke koje imaju snagu i šansu da slome, a biraju da štite.
Pročitajte celu vest