Jeste li ikada razmišljali o uzrečicama drugih ljudi? Evo vam materijala za razmišljanje.Što da ne? / Eto zato! Razlika između ovih dveju fraza je ogromna ukoliko uzmemo u obzir da ih osoba izgovara nakon određene tvrdnje. Na primer: Sutra počinjem da trčim. Prija mi trčanje. Što da ne? Sutra počinjem da trčim. Prija mi trčanje. Eto zato! Da li uočavate razliku? Nesigurnost, traženje dozvole od sagovornika. Sigurnost, jasna namera. Većina ljudi je, nažalost, nesigurna u sebe, pa nakon svake svoje ideje ide upitno i poražavajuće „što da ne?”. Evo još jednog primera: Priča osoba koja nema mnogo dodirnih tačaka sa naukom, tačnije fizikom: „Rešio sam da pročitam ’The Order of Time’ Karla Rovelija. Što da ne?” Priča osoba koja voli nauku, zna osnove fizike, a možda čak i više od toga: „Rešio sam da pročitam ’The Order of Time’ Karla Rovelija (još uvek nije prevedena na srpski). Želim da saznam nešto više o vremenu. Čak je autor teoretičar fizike. Stoga, pretpostavljam da čovek apsolutno razume to što je napisao. Eto zato!” Verovatno se pitate zašto navodim ovakve primere. Zato što se najlakše razume, a samim tim i najkvalitetnije uči iz primera. Zanimljivost: Verovatno ste se pitali čemu ona formula na početku, na naslovnoj slici. To je Hajzenbergov princip neodređenosti. U kvantnoj fizici, ovaj princip objašnjava da određeni parovi fizičkih svojstava, kao što su pozicija i impuls elektrona, nisu istovremeno definisani, bolje od određene minimalne preciznosti. Uprošćeno, koliko preciznije izmerite jedno svojstvo, utoliko ćete drugo svojstvo izmeriti sa manjom preciznošću.Sledeći put kada budete izgovorili ono čuveno „što da ne?”, zapitajte se da li zaista želite ono što ste pre toga naveli. Ovaj tekst je, kao i ostali, proizvod mojih misli. Ja poznajem psihologiju, ali nisam psiholog; prema tome, postoji mogućnost da sam negde pogrešio u toku zaključivanja. Stoga, ljubazno molim psihologe koji čitaju da svojim komentarom isprave načinjenu grešku, ukoliko ona uopšte postoji.
Pročitajte celu vest