Sećanje na Petra Pana iz Bloka 23: Nenad Radulović (1959-1990) Mada su prohujale tačno tri neverovatne i tužne decenije otkako više nije fizički prisutan, svako podsećanje na njegov muzički opus, vedrinu, smeh i pametnu ironiju prati utisak da nikada nije ni odlazio. Naprosto se preobrazio u dobrog duha prestonice... piše:  Isidora Đolović Ako se značaj jednoga grada meri prema broju legendarnih ličnosti sa kojima je gradio uzajamnu bezvremenost, Beogradu s pravom pripadaju sve titule. Ako se veličina jedne epohe ocenjuje na osnovu značajnih, neprolaznih vrednosti koje su je obeležile, osamdesete se nesumnjivo visoko kotiraju. Oboje su, naš glavni grad i deveta decenija prošloga veka pripadali  -i on njima, podjednako - Nenadu Raduloviću. Od svih prisno zapamćen kao „Neša Leptir“, koncerte je često otvarao stihovima: U mojoj gitari živi jedan leptir/ i mnogo je stvari koje nas vežu,/ kad dođu kiše i zima, tuge,/ i njemu i meni krila se stežu. Njegova priča počinje ovako....
Pročitajte celu vest