Dobro veče mili moji..Ovi nedeljni blog postovi sve kasnije i kasnije ugledaju svetlost dana, da ne kažem noći.Mnogo obaveza, malo vremena, sanjivost, ljubav i pokoji kišni dan baš znaju da otegnu planove. Ali ja se ne žalim, bolje i otegnuti plan nego nikakav!Iz edicije melanholičnih tekstova, rodio se i ovaj mališa koji je sve samo ne tmuran. Trlja sanjive oke i razvlači jedan detinji smejuljak. Ko nije previše odrastao, i te kako ga je primetio.Dok se moj ljub i ja vozimo u kolima, pada mi na pamet jedna stvar.. kuda li svi ovi auti žure? Pomislite li ikada šta se dešava u tim silnim jurcajućim kolima, koja samo čekaju da zaobiđu svakoga ko im nije po volji? Koliko su zalazaka sunca prebesneli? Koliko su nerazumljivih poruka poslali? Koliko su svađa i ljubavi premotali u glavi? Koliko njih juri svojim ženama u zagrljaj? Koliko njih juri tuđim ženama u zagrljaj? Koliko njih juri da uhvati posednji minut utakmice, ili popusta u tržnom centru?Koliko se čudnih i nepoznatih života odvija u tim malim svetovima na točkove?Zastanite i razmislite.Svaki golf 5 je golf 5. Svaki audi *taj i taj* je isti. Svaki automobil je isti a toliko različit, jer različiti ljudi u njemu lupaju recke života.Ista vam je priča i sa ljudima. Ne dajte da vas prosečna ili već viđena spoljašnjost preusmeri ka nekome drugom. Niste svesni pored kakvih malih univerzuma prolazimo svakodnevno. Znam samo jedno.U našem malom svetu cvetaju najlepši božuri *nevažno koje* boje. Svira samo Crvena jabuka koja možda i ne svira. Možda je samo mi, ovako slepi od ljubavi i sreće, krajičkom uha čujemo...
Pročitajte celu vest