U crvenoj sali na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, 17. jula 2020. godine, odbranio sam master rad na temu „Efikasno učenje hemije” i time stekao zvanje „master hemičar”. Zbog opasnosti od zaraze koronavirusom nikog nisam zvao na odbranu, samo je moja Joka bila sa mnom kao (tehnička i moralna) podrška, a publika na Zoom-u. Sve epidemiološke mere su ispoštovane! Svi su me pitali „kakav je osećaj” Isti. Završio studije, stekao zvanje i poznanike, ali posla nije bilo ni na vidiku. Bio sam zaista srećan sledećeg jutra i jutra nakon, i to je to, nikakva naročita promena u mom životu. Nisam razočaran, jer iskreno da vam kažem, nisam ni očekivao da će mi završetak studija rešiti život. Možda je glavni razlog mog pomirenja sa tom činjenicom bio IT Bootcamp – desetonedeljni kurs programiranja (JavaScript) koji sam počeo da pohađam nedelju dana pre odbrane mastera. Pošto sam web dizajn savladao samoučki, programiranje mi je došlo kao next level fun. Sve je onlajn za sada, zbog korone, ali nadam se da će epidemija avgusta dovoljno popustiti, pa da i uživo razgovaram sa novim divnim kolegama. Šta ću sa hemijom? Ako spazim ili mi neko ponudi pristojan posao – prihvatiću. Mada sam vrlo pesimističan po tom pitanju, tako da čekanje nije opcija. Šta god se dogodilo, život me je naučio da se od hemije pobeći ne može! Stići će me kad je se najmanje nadam, u to sam siguran. Međutim sada, pošto sam odlučio da postanem programer, u početku ću se baviti stvarima koje mogu da unovčim. (Egzistencija na prvom mestu.) Kasnije, kroz par godina, moći ću da istražim primenu programiranja u nauci, pa možda postanem i pronalazač, što sam oduvek želeo. Ko zna. Svakako, život je nepredvidiv, nije prava linija da bismo mogli lako nastaviti napred. Nekada će od nekoga zahtevati novi početak, što je skroz OK. Planovi za leto Najpreciznije moguće: učenje algoritama, pisanje kôda, spavanje. Repeat.
Pročitajte celu vest