Postoji mnogo tipova i podtipova ljudi, baš kao što je slučaj sa virusima. Pazi, slučajnost! Nije poređenje baba i žaba, verujte. U biti, tu smo negde. U ovom blogovskom obraćanju bih izdvojio nekoliko najuopštenijih ekstrema koje sam uspeo da definišem do sada, dok u podtipove neću zalaziti. Moram da napomenem da nazivi nemaju veze sa zvaničnim definicijama pojmova već su tu samo da približe sliku o ljudima koje opisujem pod datom etiketom. Daltonisti Oni koji vide crno i belo, prednji kraj i zadnji kraj, levo i desno, gore i dole itd. To su ljudi koji obično biraju strane u svakom konfliktu i staju iza jedne strane na osnovu svog ili nametnutog uverenja. Funkcionišu tako što izaberu jednu stranu pa onda napadaju onu drugu. Daltonisti čine većinu, a ona definiše prosek. Na ovome se zasniva demokratija – većina odlučuje, te je zato važno da se sve strane prikažu najtransparentnije moguće kako bi većina imala pravu sliku o onome za šta glasa. Ovde veliku ulogu igraju (slobodni) mediji i žao mi je što moram da naglasim “slobodni” svaki put kad ih pominjem. Upravo zbog toga što daltonisti definišu prosek, većini će teško biti da prihvati ovaj tekst u pravom svetlu, jer je čitalac daltonista već zauzeo stranu, dok je objektivnost pobegla pod tepih. Suvi objektivisti Nasupram daltoniste imamo suvog objektivistu. Ako ste nekada čuli za suvi alkohol, to je 100% etanol – bez ijedne kapi vode (bez vlage). Suvi objektivisti sve gledaju kroz statistiku i podatke. Njih ne zanimaju razum i osećanja, već samo podaci. Ukoliko se nešto statistički pokaže pogodnim za većinu, makar ta većina činila 51% (gotovo polovinu) povinovaće se tom zaključku jer drugi ne mogu da smisle, u nedostatku kreativnosti. Ako malo bliže pogledate i uporedite prethodna dva tipa videćete da je suština ista – gore (0, 1) ili dole (0, -1); levo (-1, 0) ili desno (1, 0). Bespilotne letelice Kako sam naslov kaže – autopilot ONOFF. Uglavnom se drže rutine i uzdaju se u svoju čvrstu veru da će sve biti u redu. Međutim, kad-tad desi se da turbulencija prodrma letelicu, pa je pilot primoran da upravlja. Ovi ljudi beže od stvarnosti. Jednostavno ne žele da je prihvate, jer ih plaši saznanje da možda nisu dobri piloti. Ako to saznaju onda neće moći da okrive vetar, autopilota (softver), kvar u mehanizmu i slično za neprijatnosti tokom leta, već samo sebe. Iz straha odriču se komandne table i prepustaju vetrovima života, pa kako bude. (Mnogi se ne bi zarazili kovidom da se nisu ovako ponašali.) Prosvećeni To su prijatni i lukavi ljudi. Oni kalkulišu u trenutku i promišljeno reaguju, pa se zbog toga teško uočavaju. Prepoznajemo ih tek nakon što progovore i to onda kada se oseti širina njihovog znanja i način rezonovanja. Često su to visokoobrazovani ljudi, ali retki su među visokoobrazovanima. Ne razlikuju formalno od neformalnog obrazovanja – znanje je to. Ne takmiče se, jer su se već dokazali i prevazišli potrebu. Na sujetu su odavno zaboravili. Prosvećeni nisu “odabrani”, niti su to kakvi top score đaci. Nisu ni dobrice i ne jure da se dopadnu svakome. Možda ono najvažnije od svega je to da imaju jaku kičmu. Ovi ljudi pokreću svet, predviđaju i projektuju budućnost, ali samo ukoliko se nalaze na pravom mestu, u državi koja im pruža šansu da donesu promene i u društvu koje ih poštuje.
Pročitajte celu vest