predlaže: Isidora Đolović Gradovi – večita inspiracija pesnika, putopisaca i avanturista. Njihova buka, brzina, treperava svetla što mame, velika obećanja kojima volimo da verujemo. Urbanizacija već par vekova unazad predstavlja i „najveće zlo“ i osnovni preduslov progresa. Na rečima, većina daje prednost seoskoj idili, iako bi svi, ako je suditi prema njenoj pretrpanosti, radije živeli u „betonskoj džungli“. Kada ste rođeni u gradu, koliko god (ne) bio veliki, vene vam damaraju njegovim ritmom i vezani ste za saobraćajnu vrevu, izopštenost u gomili prolaznika, bulevare, stajališta. Nerviraju vas, ali ih podjednako jako volite. Čak i sada, tužno opusteli gradovi širom sveta ne gube privremeno pritajenu energiju i duh. Samo se prisećaju šta se izgubilo u dosadašnjoj brzini, a koje to pouke, nadajmo se, možemo izvući iz svega. U nastavku slede pesme čije su stvaranje nadahnule neke od najlepših svetskih lokacija, ujedno im u manjoj ili većoj meri prema sebi oblikujući pretežni ton. Ako se možda pitate zašto nema Beograda: u skladu sa naročitim mestom koje sam mu odavno izdvojila u svom srcu, već je dobio posebnu MUZIČKU LISTU. 10. Michael Jackson – “Stranger in Moscow” Majkl Džekson je verovatno poslednji muzičar za koga biste očekivali da će snimiti pesmu u bilo kakvoj vezi sa Moskvom, pa ipak se i to desilo sredinom devedesetih. Ruska prestonica je, istini za volju, oduvek na dvosmislen način fascinirala Amerikance. Ponekad se čini da još nisu čestito napustili hladnoratovsko doba, kada se kostimi KGB agenata verovatno samo zahvaljujući prevelikoj kolektivnoj paranoji nisu nalazili među izborom za maskenbal u okviru Noći veštica! I maske i svojevrsni lov na veštice tih godina su postali deo Džeksonove životne priče. “Stranac u Moskvi”, njegova možda najličnija pesma, nastaje u periodu nezamislivog medijskog pritiska, započetog optužbama za pedofiliju 1993. godine i nastavljenog sve do kraja njegovog života. Osećao se loše zbog neosnovanih kleveta, izvrgavanja ruglu usled promenjenog fizičkog izgleda, karikiranja, nadimka Wacko Jacko i rastuće zavisnosti od lekova (danas znamo da su uzrok većem delu problema sa njegovom pojavom i ponašanjem bili bolest vitiligo i posledice zlostavljanja pretrpljenog u detinjstvu od strane rođenog oca). Pesma opisuje doživljaj napuštenosti, izopštenosti i duboke osame, pocrtane završnim, “isledničkim” narativom na ruskom jeziku. 9. Freddie Mercury & Montserat Caballe – “Barcelona” Suvereno pozicioniran na prvom mestu većine lista najboljih rok pevača svih vremena, Fredi Merkjuri je privatno bio dugogodišnji zaljubljenik u operu. Naročito mu se dopadao sopran španske dive Monserat Kabalje, pa je, sredinom osamdesetih gostujući na tamošnjoj nacionalnoj televiziji, javno izrazio želju da je upozna. Susret upriličen u februaru 1987. prošao je, na obostrano zadovoljstvo, toliko uspešno da se Monserat, čim je objavljeno da je njen rodni grad izabran za domaćina Letnjih Olimpijskih igara '92., setila Fredija. Ponudila mu je da zajedno snime, ne samo prikladan singl, već čitav album posvećen Barseloni. Međutim, zbog teškoća sa uklapanjem slobodnih termina u rasporedu, a nasuprot tome bliženja roka za podnošenje kandidature ('88.), Fredi je sam ušao u studio, otpevao pesmu – uključujući Monseratine deonice, falsetom – pa joj poslao traku kako bi se što bolje pripremila za konačnu, zajedničku sesiju. Planirano je da ovaj duet otvori najveću sportsku svečanost na svetu, ali je Fredi, nažalost, preminuo 24. novembra 1991. godine. Narednog leta, Kabaljeova je nastupila sama, uz njegove snimke emitovane na ekranu u pozadini. Jedna zanimljivost: Barselona je u trci za veliku čast organizovanja Olimpijskih igara „potukla“, između ostalih, Beograd (moj otac i dalje ima brošuru koju je SFRJ izdala u sklopu prezentacije naše prestonice), čiju je promotivnu temu 1986. snimila grupa „Zana“ („Belgrade, my Belgrade“). Kada je zaista došlo vreme za održavanje Igara, zbog građanskog rata i sankcija bilo nam je zabranjeno učešće.
Pročitajte celu vest