Prošle godine, u ovo vreme, počeo sam da pišem naučni blog na srpskom jeziku (tada se zvao "Sci-blog"). Napisao sam dva teksta "Kafa i zdravlje" i "Krpelj kao prenosilac bolesti". Prvi tekst je prošao fenomenalno, podeljen je baš onako kako treba, ali ovaj drugi je ostao nekako... jadan. Ne vole ljudi da čitaju ono što je korisno. U stvari, Srbi ne vole da čitaju ono što je korisno! Čim sam to primetio počeo sam da se brinem da nisam možda izabrao pogrešnu temu, ali sa druge strane o čemu drugom bi pisao student hemije ako ne o nauci?Nisam pomenuo da sam u isto vreme počeo da učim sve što jedan bloger treba da zna: od kvalitetnog pisanja, preko grafičkog dizajna i osnovnog znanja o Wordpress platformi, do promovisanja sadržaja po društvenim mrežama. U početku mi je sve ovo izgledalo tako konfuzno i prenatrpano da sam se više puta uplašio da ću pomisliti sa odustanem, ali naravno ništa od toga!Zanimljivost: Trenutno, dok pišem ovaj članak (22:15h, 27.07.2018.) na novom blogu "napolju" se uveliko dešava potpuno pomračenje Meseca.Recimo, hipotetički, šta bi moglo da me navede na pomisao da odustanem od naučnog bloga na srpskom? Činjenica da je 50% Srba kompjuterski nepismeno Saznanje da retko ko voli da čita o nauci u Srbiji Da ne nabrajam više, počinjem sebi da zvučim pesimistično. Eto, to su, na primer, loše strane blogovanja o nauci na srpskom jeziku. Upravo zato sam se odmah okrenuo engleskom i preimenovao blog u Spiderest Science, zbog jednog pauka ljubimca, ali to je priča za sebe. Naravno da se isplatilo. Najveći deo publike činili su (čine) radoznali studenti i srednjoškolci koji obožavaju nauku. Interakcija sa sadržajem me gurala da učim više o svom novom hobiju, ali i da proširim svoje znanje, ne samo o hemiji, nego generalno o nauci, o prirodi. Smatram da svaki čovek treba da poznaje prirodu tek toliko da može da prepozna samoga sebe u njoj. Onog trenutka kada počne da razmišlja svojom glavom i prestane da prihvata različita praznoverja, tek tada može da se osvrne oko sebe i vidi gde se nalazi, na čemu stoji. Dakle, kada osoba postane svesna da baca pikavac u prirodu koja ne rađa pikavce, da seče drvo koje nije posadio, da nije skontao da je planeta Zemlja loptasta kao i ostale planete, jer je sfera univerzalni oblik koji potiče od najsitnijih čestica, itd. tek tada će prestati da greši i ubrzo potom pronaći svoje mesto u prirodi.
Pročitajte celu vest