Šta je po vašim merilima „dobra knjiga”? Da li je to možda roman, poezija, proza, stručna knjiga puna naučnih činjenica, naučna fantastika sa elementima filozofije, ili je to jednostavno delo vašeg omiljenog pisca? Što se tiče poslednjeg, ukoliko delo vašeg omiljenog pisca nije u originalu napisano na jeziku na kome je odštampana knjiga  u vašim rukama, vi zapravo ne čitate delo vašeg omiljenog pisca. Kada su knjige u pitanju, uglavnom se rukovodim odgovorom grčkog filozofa, Aristipa, jednom Atinjanu koji se hvalio da je pročitao mnogo knjiga: „Nisu najzdraviji oni koji najviše jedu, već oni koji najbolje probavljaju.” Ovaj mudri odgovor (misao) može se primeniti i na čitače koji u rukama drže prevedenu knjigu svog omiljenog pisca. Na osnovu mog iskustva zaključićete i zašto! Spazio sam na akciji dve knjige Frojda – Uvod u psihoanalizu – San i Neuroze, pročitao poleđinu i kupio bez mnogo razmišljanja. Sav ushićen, napravio sam kafu i smestio se u fotelju da čitam. Počnem od prve knjige „Uvod u psihoanalizu – San”, pročitam predgovor, pa uvod i stignem do trećeg poglavlja – Greške (lapsusi). U početku sam mislio da je prevodilac bio primoran da „čudno” prevede određene delove, s obzirom da je knjiga u mojim rukama bila prevodena sa engleskog na srpski, a original knjige je na nemačkom. Zanemarujući brojne štamparske greške, nastavim da čitam i primetim da se, s vremena na vreme, provuče poneka hrvatska reč (opit, osobenost, zbilja, mogućno) i sve mi postade jasno! Prevodilac je zapravo preveo knjigu sa hrvatskog na srpski. Nije mi jasno kako ovako grubi prevodi, plus izrešetani štamparskim greškama, dospevaju na policu u knjižari. Nakon ovakvog iskustva, primoran sam da pored biografije autora, proveravam i biografije prevodioca svih knjiga koje sam planirao da pročitam.Svestan sam da ću nakon provera za većinu knjiga završiti sa engleskim prevodom ili eventualno originalom u rukama.
Pročitajte celu vest