Prevoz u Istanbulu je jeftin i odlično organizovan što kopnom, što morem, što ispod mora, te je u jednom danu moguće otići u različite delove grada i videti :  Arheološki muzej u blizini Sultanahmet trga.  Miniaturk park na severoistoku Zlatnog roga.  Devojačku kulu na ostrvu udaljenom 200 m od azijskog dela Istanbula - Uskudara.   Arheološki muzej  U glavnoj zgradi Arheološkog muzeja i u Muzeju drevnog orijenta, koje razdvaja dvorište, izloženi su eksponati iz Anadolije, Egipta, Sirije, Libana, Iraka. Statue, sarkofazi, grnčarija, kovani novac, nakit.  Najpopularniji artefakt je sarkofag za koji je procenjeno da je bio namenjen Aleksandru Velikom na osnovu bireljefa koji prikazuju sa jedne strane Aleksandra u borbi protiv Persijanaca, sa druge strane Aleksandra u lovu sa Makedoncima.  Ono što me je posebno zadivilo su delovi kapije boginje Ištar iz Vavilona. Kapija je izgrađena 575. godine pre nove ere kao glavni, severni ulaz u grad. Kapiju su krasile slike lavova (simbol boginje Ištar), bikova i zmajeva, napravljene od emajliranih, glinenih pločica. Pazilo se da spojevi pločica ne zapadnu na oči, zube, šape životinja i ne pokvare estetski dojam. Pozadina je obojena nijansom plave koja imitira lapis lazuri poludragi kamen. Ovi fragmenti su poslednji svedoci o postojanju drevnog Vavilona.  Dok šetam dvorištem između antičkih figura i gledam zanemarene sarkofage ktitora Istanbula Teodosija I, te careva Iraklija I, Arkadija i Jovijana u mislima putujem još dalje u prošlost. Razmišljam: da li se iza perfektnih manuelnih dela starih zanatlija krije iskreno obožavanje Aleksandra i Ištar ili mukotrpan, prinudan rad da bi se preživelo?  Miniaturk " Mali modeli, velike zemlje" je moto parka.  Valja upoznati Tursku i iz dečije perspektive. 135 vernih maketa, od tvorevina koje je čovek napravio, do geoloških formacija Pamukale i Kapadokije. Zanimljivo je videti minijature dva svetska čuda antičkog sveta: Artemidin hram u Efesu i mauzolej u Halikanasu današnjem Bodrumu koja više ne postoje. Od svetilišta grčke boginje ostali su samo temelji, a na mestu grobnice kralja Mauzola, Vitezovi Svetog Jovana sagradili su zamak.  Nakon slušanja navijačkih himni pored mini stadiona, šunjamo se kroz mini lavirint od žive ograde, a Devojačka kula nas čeka.  Devojačka kula Devojačka kula je prava gospođica koja voli da se fotografiše, te je snimaju, danju, noću, iz svih uglova, odozdo, odozgo. Za nju su vezane tri ljubavne legende, svakoj legendi pripada po jedan sprat i crtež na zidu, u prizemlju je renomirani restoran, a  na vrhu kafić sa kružnom terasom i vidikovcem od 360 stepeni.  Devojačka kula je i opasna gospođica. Još u 5-om veku (doduše, njena starija verzija), bila je izvidnica, a 1110. postala je carinarka. Vizantijski car Aleksije I Komnin razvukao je gvozdeni lanac od evropske obale do Devojačke kule (tada zvane Mala kula) i ograničio kretanje brodova po moreuzu. Današnji izgled dobila je 1833, godine, uz mala doterivanja kasnije, postala jedan od najpoznatijih svetionika na svetu.  Munjeviti napredak Turske ka Evropi najbolje se vidi kroz palate Topkapi i Dolmabahče dva centra izvršne vlasti.  Topkapi Topkapi podignuta u osmanskom stilu, u sredini je dvorište, okolo prizemne upravne zgrade. Kroz kapije stiže se do namenski odvojenih odaja sultana koji su čuvali svoju privatnost. I Harema. Da, baš tog Harema, sa hamamima, tajnim prolazima, evnusima, svilenim velovima, gde namirisane konkubine plešu možda baš svoj sudbonosni ples. Čitav kompleks popločan je mermerom, ukrašen ručno bojenim keramičkim pločicama, arabeskama i zlatom, a u sobama su prozori od vitraža, niske sofe i upadljivi tepisi. Pošto se u Topkapiju nije samo relaksiralo nego se vodio ozbiljan državnički posao, mogu se videti, odeća, oružje, kolekcija satova sultana, relikvije proroka Muhameda, nakit među kojim se izdvaja Kašikarev dijamant od 85 karata.  Od 1857. godine, sultani se sele u Dolmabahče patatu, koja ima sve po ugledu na evropske dvorce: prostrane sale za prijem, draperije, umetničke slike, stilski nameštaj, impresivno zlatom dekorisane plafone. I više od toga, palata ima najveći luster od boemskih kristala na svetu, težak 4.5 tone! Stepeništa su prekrivena crvenim prostirkama, a u prizemlju su Izloženi posuđe, portreti i lični predmeti sultana. Kapije palate čak i izdaleka izgledaju kao najfinija čipka. Dvorište je spoljno, Harem je odvojen, ali pod istim krovom, nasuprot Topkapiju, što je bilo mnogo praktičnije naročito za zimogrožljive stanovnice koje su sveže okupane, čekale da usreće sultana.  Obe palata su odraz bogatstva Turske i obe imaju razaljujući pogled na Bosfor.   Kapali čaršija Ako može Kairo da okupi sve trgovce i zanatlije na jednom mestu u Kan al Kalili, zašto ne može i Istanbul, mozgali su Turci u 15.veku.  I stvori se - Kapali čaršija sa 4000 radnji. Od svega i svačega meni za oko zapadoše kilogrami bombona: ukusni klikeri, veći ili manji, punjeni pistaćima, bademom, kikirikijem ili suvim voćem, posuti mrvicama ili glatki.  I kilogrami zlataaa! Gde je Aladin, pitam se? Gde je, mesto mu je ovde?  Da protrljam čarobnu lampu i tražim na dar veliki zultanit, turski dijaspor - nazvan po sultanima, moj omiljeni dragulj, da ga nosim blizu srca.  decembar 2019 Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno. Možda vas zanima : Istanbul - evropski džin 1.deo
Pročitajte celu vest