Istanbul je grad sa najboljim strateškim položajem na svetu!  On je tačka spajanja!  Uvek rado citiram Napoleona Bonapartu: "Ukoliko bi svet bio jedna država, Istanbul bi bio njen glavni grad. “ Napoleon nije imao Gugl, ali je kao iskusni vojskovođa odvagao da se centar sveta po gugl mapama nalazi u Anadoliji, a najbliža metropola mu je Istanbul.  Jedna od istambulskih, vidljivih tački spajanja je Bosforski most. Iz Evrope, preko mosta, prvi put stupam na tlo Azije, na brdo Čamlidža, gde se nalazi najveća turska džamija.  Grandiozna od belog mermera sa šest minareta, džamija može da primi više od 50000 ljudi. Svaki detalj je brižljivo osmišljen, kako u dekoraciji, prostoru i pristupu (specijalno sagrađen tunel) tako i u položaju džamije sa čije se platforme vidi Istanbul kao na dlanu.  Muslimanski stvaraoci u čast Alaha, namerno načine mali propust jer veruju da samo Alah može kreirati savršenstvo. Ako postoji ikakva greška na ovoj kolosalnoj džamiji, nije moguće uočiti je!  Grad na Bosforu ima svoj mesec u godini, kada doživljava preobražaj - maj.  11.maja 330. godine rođen je kao Konstantinopolj, 16.maja 1204. godine dobija prvog, krunisanog, latinskog cara Balduina I, 29.maja 1453. godine postao je Istanbul, a 9. maja 2004. godine počinju radovi na podvodnom tunelu Marmari (Marmaray) - još jednoj tački spajanja.  Tunel je najdublji na svetu, 60.5 m ispod površine mora, dugačak je 13.6 km, kroz njega saobraća metro i za nepunih 5 minuta projuri od Evrope do Azije.  U svakom smislu hrabar poduhvat, a sreća prati hrabre: u toku iskopavanja u nekadašnjoj Teodosijevoj luci otkriveno je 34 olupina vizantijskih brodova - najveća srednjevekovna flota i oko 40000 artefakata.  Da bi se upotpunio doživljaj, Bosfor treba preći vazdušnim putem, letelicom ili skromnije, vozilom preko mostova, podvodnim tunelom (metro) i morem. Krstarenje Bosforom  Od doka Kabataš gde se ukrcava na brod do mosta Mehmeda II Osvajača, Uskudara i natrag Kabataša, teku kao voda uzbudljivih sat i 15 minuta.  Dok se prepliću vetar Evropejac i vetar Azijac, nižu se: Barokna i ljupka Ortokaj (Otakoy) džamija, Dolmabahče, palata Čiragan nekada rezidencija sultana Abdul Aziza zaljubljenog u brodove i mesto njegove čudne smrti a danas najekskluzivniji hotel Istanbula.  Tik ispod mosta Mehmeda II, Zeki paša palata, originalni predstavnik kraja 19.veka, sa svim očuvanim detaljima u njoj.   Između se našla Rumeli hisar tvrđava, napravljena po naredbi Mehmeda II, koji je čvrsto odlučio: " Ili ću ja uzeti ovaj grad ili će grad uzeti mene, mrtvog ili živog. " Tako je Mehmed II ušao u istoriju kao Fatih (osvajač), a mi ostali smo od grada - osvojeni.  Duž azijske stane su atraktivni letnjikovci i mislim se: mora da para vredi zalazak sunca ulovljen odatle, uz bazen, muziku i pićence.  U delu gde je Bosfor najuži uzdiže se Anadolijski hisar (Anadolu hisari), najstarija turska građevina na teritoriji Istanbula. Zatim manja verzija Dolmabahčea - Bejlerbeji (Beylerbeyi) letnja palata otomanskog carstva u kojoj je izdahnuo Abdul Hamid II - sultan koji se opuštao praveći drveni nameštaj, takav da ni najbolji stolari nisu mogli da izvode fine rezbarije kao što su njegove.  Kao da Bosfor nije bio dovoljan, Gea je velikodušno podarila i Zlatni rog, rukavac koji deli stari i novi evropski deo.  Galata most Od mostova na Zlatnom rogu najpoznatiji je Galata most. Dugačak 490 m, širok 42m, ima 3 trake za automobile, autobuse, tramvaje, te 2 trotoara za pešake. Stepenicama se silazi na sprat ispod kolovoza krcat restoranima.  Turci pozivaju da se svrati na večeru na dva imperijalistička jezika: engleskom "Mister", španskom "Amigo", pa koji upali. Uvek se obraćaju muškarcima jer je nepristojno uznemiravati tuđu ženu.  Ne mora večera, može i turska kafa i torta, još slađa zbog noćnih svetiljki Istanbula i ribarskih štapova koji vibriraju nadohvat ruke. Gatata kula Do Galata kule vodi brdovita uličica načičkana radnjama. Prava balkanska, podseća na onu u dalekom gradu na severu - Beogradu.  Za razliku od Venecijanaca koji su 1204. godine uz pomoć Templara ojadili Konstantinopolj, što se vodi kao najveća pljačka srednjeg veka i od tog plena mogli lagodno da žive narednih 100 godina, Đenovljani su bar nešto sagradili. Na mestu Justinijanovog Velikog bastiona srušenog pomenute 1204. godine, nikao je 1348. Hristov toranj. Kula je otvorena za posetioce, a sa njenog balkona pruža se ono što se zove superioran "pogled s visoka".  Moderna vremena imaju svojih prednosti. Prisustvovali smo pretvaranju Galata kule uz pomoć projektovane reklame u devetospratnu limenku Koka kole.  Mada verujem da mogu da je vide,  đenovljanski neimari uporedili kulu sa vinom: "Što starija, to bolja!"  Prinčevska ostrva Ostrva su dobila ime zbog vizantijskih, buntovnih prinčeva i princeza koji su slani tamo u izgnanstvo. Lukav vid psihološkog mučenja: tako si blizu grada, ali nisi u njemu! Danas ostrva ne služe za mučenje, već za odmor od gužve i užurbanosti Istanbula. Od 9 ostrva najveće je Bujukada.  Mahinalno smo preskočili "pravilo desne stane" mušterija i skenuli levo da ručamo ribu u jednoj od gostiona na obali. Na Bujukadi ne važi ni "pravilo desne strane" u saobraćaju, jer je saobraćaja - nema.  Raspoloživa sredstva prevoza su:  1. kočije 2. električni motori 3. bicikli 4. sopstvene noge.  Bujukada je ostrvo zaborava, kako je govorio Trocki, sa kućama iz osmanlijskog perioda, pravoslavnim crkvama i manastirima, džamijama, sinagogom, parkom prirode, etnografskim muzejom, ali i jedriličarskim klubom, heliodromom, hotelima, jer za razliku od Istanbula, Bujukada ima plaže.  Pravi raritet na ostrvu je Grčko sirotište Prinkipo, najveća drvena zgrada u Evropi, druga po veličini na svetu. Projektovana je da bude hotel i kazino, a kako sultan Abdul Hamid II nije dao dozvolu za rad, prodata je 1903. god ženi grčkog bankara Eleni Zarifi. Ona ju je pretvorila u sirotište i donirala Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Od 1964. god zgrada je nenaseljena i u ruševnom stanju jer nema dovoljno novca (?) za njenu restauraciju.  Urušena je i crvena vila u kojoj je boravio (1929 - 1933) crveni revolucionar Lav Trocki, bežeći od svog crvenog druga Staljina.  Ipak, Prinkipo i Trocki vila se još mogu iskoristiti za snimanje Hičkokovskih filmova.  Na Bujukadi rođena je apstraktna slikarka princeza Fahrelnisa Zeid, jedna od prvih žena koje su studirale na Akademiji likovnih umetnosti u Istanbulu.  U manastiru Justina II na ostrvu bile su zatočene carica Irina, Zoe i najveća zloća Vizantije - carica Teofano. Ova vanredno lepa, priprosta kći krčmara, koristila je moć kao i sve sitne duše, za lične interese. Preljubnica, trovačica, dvostruka carica računala je da će vladati i treći put, sve dok je njena najveća ljubav car Jovan Cimiskije nije izdao i poslao u egzil. Nemirna Teofano je uspela da umakne sa ostrva, ali nije smekšala srce Jovanovo, koji je sklanja u inostranstvo. Slomljene volje živela je neupadljivo, čak i kad je njen sin Vasilije II proglašen za cara.  Zadovoljni ručkom, odlučili smo da ponesemo i večeru sa Bujukade, a izbor je pao na Kumpir. Veliki sa korom pečeni krompir punjen salatama po izboru.  Nismo se pokajali.  Na brodu veseli kelner tutnu nam u ruke po kafu posutu cimetom, u stilu " Vi nemate pojma koliko vam se pije".  Zašto mi ne spada osmeh sa lica?  Zato jer Istanbul nudi zabavu i istoriju, drevno i moderno, slatki privid i slatku realnost!  decembar 2019 Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno. Možda vas zanima : Istanbul evropski džin 1.deo Istanbul evropski džin 2.deo
Pročitajte celu vest