Stari grad  Ulaskom u Stari grad kroz uske ulice, sporim korakom, dohoda se do… bugarske renesanse. Oko 180 kućica u obliku pečuraka, sa jednim spratom, kadkad dva, datiraju tu od sredine 18. veka i uspešno odolevaju vremenu. Pravljene su od kamena a obožene drvetom ( crnomorska arhitektura) da izdrže nagrizanje soli koju nanosi nestašni morski vetar sa tri strane. Između njih u hladovini rastu smokve, vinova loza i muškatle. Po celom Starom gradu razasuti su pravi biseri poput: Etnografskog i arheološkog muzeja, Umetničke galerije, crkava Sveti Ćirilo i Metodije (1888) , Sveti Đorđe (1828). crkva Sveti Ćirilo i Metodije                 crkva Sveti Đorđe   Središte Sozopolske episkopije od 10. do 17. veka nalazilo se u centru, nadomak Svetog Đorđa, gde stajaše bazilika obilato ukrašena ornamentima i podnim mozaicima. Kako to biva u Sozopolu bazilika je iznikla iz svetih ruševina paganskih Apolonaca, da bi sama nakon požara u 9.veku i rekonstrukcije opet bila turskom rukom srušena. Posetioci mogu videti dva luka na ulazu u prostor, formu bazilike i bazen koji je verovatno korišćen za krštavanje. Najjači dokaz odanosti hrišćanstvu je crkva Svete Bogorodice, građena u vreme Osmanlijske vlasti – 15. veku. Polovina crkve je pod zemljom je su Turci branili da bogomolja bude viša od čoveka na konju. Jedinstvena, ušuškana u dubini Starog grada, sa predivnim vrtom, danas je pod zaštitom UNESKO-a. Kod crkve Svetog Ćirila i Metodija, otkriveni su fragmenti još jednog manastira Svetog Nikole Čudotvorca a njegovoj apsidi grobnica sozopolskog vampira. Naime, kostur je bio proboden metalnim šilom pravo u srce. Nema dokaza da se vampir šetao unaokolo i pio krv, više je verovatno da je bio zlobni aristokrata, kome su sunarodnici poželeli da večno pati, zarobivši mu dušu u telu - zarivanjem kolca.Ova neobična pojava, može se videti u Arheološkom muzeju. Stari grad se uveče pretvori u šarmantni vašar. Ulični svirači, džongleri sa vatrom, mađioničari, kuvar na štulama, raspevani Indijanci, dečiji plesni ansambli. Dame se mogu častiti komadom fantastičnog srebra, kožnim aksesoarom ili krznom iz Grčke. Stari grad noću U marini čekaju brodovi spremni za krstarenje oko Sozopola. Hrane ima za svačiji ukus. Od mehana koje nude pogled na ostrvo Sveti Jovan, italijanskih pica i sladoleda, sušija, kineske piletine, do gospođa koje prodaju džem ispred svojih kuća. Novi grad  Novi grad je brdoviti deo sa modernim hotelima, buticima, menjačnicama, pekarama, voćarama i automatima za kafu, prilagođen urbanim turistima. U kafanama uz plažu je domaća atmosfera, nude se bugarski specijaliteti i bugarska živa muzika. jedan od najboljih restorana u Sozopolu  Sozopol ima dve plaže centralnu i Harmani. Obe su od sitnog peska, sa urednim nizovima suncobrana i ležaljki, te slobodnim zonama u kojima se sunčanje ne naplaćuje. Crno more, utočište najvećih evropskih reka Dunava i Dnjepra, ma šta o njemu pričali, jeste dovoljno plavo i dovoljno slano! Tipično za Sozopol je da se na neuobičajenim mestima mogu pronaći sidra. Simboli grada još od Apolonije, ponosno podsećaju na svoju drevnost. Boraviti u Sozopolu, znači zavoleti briz (bugarski – povetarac, vetar)! Uvek je tu, kad rashlađuje na plaži, pravi talase za surfovanje, kvari frizuru za selfije. Vetar nas prati i 3 km od Sozopola u selo Ravadinovo, gde je smešten zamak nazvan : " Zaljubljen u vetar ". Ravadinovo    Zamak je napola ostvaren dečački san, bugarskog biznismena, jer od 1996. godine kada je počela gradnja, unutrašnjost još nije završena. Svejedno, utisak je potpun zbog neke lebdeće iluzije, iščekivanja, otkrivanja. Upadljiva je mešavina stilova: gotika, rimske statue, ručno rađeni egipatski suveniri, Gaudijeve izuvijane linije i voda, u jezeru, Neptunovoj fontani, ribnjaku sa mostićima. Tornjevi su poput kape čarobnjaka Merlina, na stazi do privatne kapele sreću se kipovi anđela, kod podijuma za ples replike vitezova, uz sve to zelenilo koje odmara i cveće, kameno, metalno, drveno, prirodno, šareno. U vinskom podrumu, može da se degustira vino, a u nasvođenom kafiću sa oslikanom tavanicom, kafa. vinski podrum                      Bez žurbe, na drugi pogled, opazih ikonu skrivenu u kamenom oltaru, još jednu manju fontanu sa nimfama, vrata koja ne vode nikuda, papagaja u kavezu i svetiljke toliko kićene da ne moraju ni da svetle. Mrak nas tera iz Ravadinova u Sozopol. A u danu kada napuštamo taj lepi crnomorski grad shvatamo:Mi smo zaljubljeni u Sozopol !                                                             juli 2020 Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno. Možda vas zanima : Sokobanja domicil sokolova.html
Pročitajte celu vest