Da sam znala da sreća ima ime, oduvek bih je po tebi zvala. Srećo moje radosti. Snago moje hrabrosti. Mesečino mog puta.  Da sam znala šta nosiš, cešće bih te sanjala, nestrpljivije čekala, pre bih te našla.  Da sam znala šta značiš nikad se ne bih bojala. Da znam gde vodiš više bih te pratila, tvojim stazama trčala, svuda te tražila. Da sam znala šta umeš od tebe bih učila, bolje bih te slušala. Da sam znala šta daješ ništa više ne bih tražila, ništa ne bih htela, lepše bih te čekala... da sam  znala da u večnost staješ. Da sam znala ko si više bih o tebi pevala, pre života bih te volela, da sam znala koliko možeš i ja bih više mogla, mnoge stvari opet prošla, samo da pored tebe stojim.  Da sam samo znala sve bih rušila i lomila. Iste ratove opet vodila, kroz sve ponovo prošla, ponovo umrla, da se ponovo rodim. Da sam znala da sreća ima ime, oduvek bih je po tebi zvala. Srećo moje radosti. Snago moje hrabrosti. Mesečino mog puta
Pročitajte celu vest