Znate već sve, kad se približi 12.nedelja trudnoće, očekuje vas double test, test čija vam statistika govori da li je vaša beba u stomaku genetski zdrava. Do tada, ili vest o trudnoći podelite sa nekim ili ne. Velika većina kaže samo najbližima, a svi ostali poznanici na saznanje o vašoj trudnoći čekaju dok ne stigne rezultat double testa, ili drugim rečima, dok ne stigne olakšanje koje ono donosi.Priznaćete da ga sve nekako olako odradimo. Izvadimo krv i obavimo jedan ultrazvučni pregled, i kada se nalaz jednog spoji sa nalazom drugog dobijamo statistiku koja kaže da li je rezultat dobar ili ne. Odnosno ima li razloga za brigu ili ne. A šta uopšte znači dobar ili loš rezultat? Mnoge buduće mame se ni ne upliću u brojke koje stignu nakon dva, tri dana, jer kada iz ordinacije pozovu i kažu: “Sve je u redu”, to prihvatimo kao Amin. Osetimo blako olakšanje (ako smo uopšte bile zabrinute) i već krenemo sa razmišljanjima kako i kome saopštiti vest o prinovi.A ako stvar bude onako kako ni ne pomišljamo da može biti, kolena u trenutku klecnu, ravnoteža se poljulja, i automatski tražimo najbližu klupicu na koju sedamo da “prevarimo” informaciju koju smo upravo dobili. “Rezultat nije dobar.”I dok oni tamo sa druge strane žice govore da ne treba odmah brinuti, da je to samo statistika, da ima još nalaza koji se mogu uraditi, vi već polu slušate, a polu razmišljate: “Zašto baš ja?“ Recimo da je tako bilo sa mnom. Dok je ritam srca ubrzavao, ja sam krajičkom oka posmatrala Nevu koja vozi trotinet, jednom rukom držala telefon, drugom već brisala suze koje neviđenom brzinom klize niz lice.Trebalo je da pretpostavim da nešto nije u redu, kada se na ekranu pojavilo baš doktorkino ime, a ne fiksni telefon ordinacije. Jer oduvek je bilo, da sve dobre i ok rezultate saopštavaju sestre onako usput, a da doktori lično prenose one manje lepe vesti. Samo sam pitala: “Na šta ukazuje rezultat?” “Na Daunov sindrom”, stigao je odgovor. A onda je nastavila da objašnjava: “Kada rezultat pokaže statistiku veću od 1:250 (1:500,1:1000..) to se posmatra kao dobar rezultat koji govori da su šanse za genetski nezdravo dete minimalne. Ukoliko su brojke manje od 1:250, one ukazuju da su dalje analize potrebne radi pravog i jedinog validnog rezultata. “Kolike su moje brojke?”“1:30”Tajac… (a ritam srca sve više je radio TUP TUP, TUP TUP… “) “Ivana, to ne znači ništa, to znači da si ti jedna od trideset žena čija beba može da dobije Daunov sindrom. Što ne znači da hoćeš. Nećemo odmah da paničimo. Već da pričamo o tome šta ćemo dalje. Postoji nekoliko opcija. 1.TRIPLE TEST koji se radi nekoliko nedelja kasnije, po sličnom principu, statistika samo. 2. PRENATALNI TESTOVI (Verified, Nifty, Harmony…), koji su ultramoderni u poslednje vreme. Gde neinvazivnom metodom, običnim vađenjem krvi saznajete da je vaša beba genetski zdrava. S tim da postoji caka. Ukoliko test kaže sve je ok, tu stajemo. Verujemo. Ukoliko opet pokaže loš rezultat, idemo dalje. Testiramo se na na još jedan način. 3. HORIOCENTEZA ili BIOPSIJA HORIONSKIH ČUPICA. Metoda koja sa 99,9% sigurnošću može da kaže da li je beba zdrava ili ne. Ako kaže da je sve ok, verujemo. Ako kaže da nije dobro, verujemo.” “Ok”, pitam “Kako se radi ta biopsija?” “Iglom za jednokratnu upotrebu, koja se uvodi preko trbuha, a čiji se put strogo kontroliše ultrazvukom, uzima se uzorak tkiva posteljice. To tkivo koje se uzima je identičnog genetskog sastava kao i beba. Analizom horionskih resica(čupica), dobija se jasna i pouzdana informacija vezana za bebine hromozome i za bebine gene – kada se radi o genskim bolestima. Osim transabdominalnog načina uzimanja uzorka za analizu, moguć je i transcervaginalni način uzimanja uzorka. Ceo postupak ne traje duže od pola sata, a samo vađenje tkiva traje nekoliko minuta.” “Doktorka koji rezultati stižu najbrže? I budite iskreni, da imate ćerku koja se nalazi u ovoj situaciji, šta bi ste joj rekli da uradi?” “Kod prenatalnog testa samo putem krvi čekamo 7 dana na rezultat. Kod biopsije, 2-3 dana. I Ivana…Rekla bih svom detetu da radi biopsiju.” “Biopsija će biti.” Suze, panika, neznanje, strah od bola koji možda osetim, igla u stomaku, šta ako se cimnem, pomerim, pa ona promeni putanju. Ok, nema nazad. Double test je samo statistika, simpatična onda kad daje fine rezultate, a jeziva onda kad ukazuje na problem. Zašto uopšte radimo taj test, da se stresiramo i ako ima i ako nema potrebe? Kada već to nije pravi rezultat, 100%validan, zašto ga ne preskočimo i odmah radimo testove koji sa sigurnošću stoje iza svojih rezultata? Ne vredi da se pitam, moramo da delamo. Brzo. Biopsiju zakazujem za sutradan. Reći ću vam samo jednu stvar. Džaba da vam govore: “Polako, ne boj se. Ne nerviraj se. (znaš da ne smeš, bla, bla…)“, svakako ćete se bojati, uplašiti, nervirati. Onaj ko to nije prošao ne može da zna i da priča o tome. Ali zato ja mogu, i hoću i želim. Da vam kažem, da probate da se iskontrolišete, da vas panika ne odvede u nekom drugom pravcu, jer zaista, ali zaista NIJE STRAŠNO. Celokupna procedura nije trajala duže od 10 minuta. (Al moram napomenuti da sam sve ovo radila u privatnoj ordinaciji, ako ikakve veze ima, mada verovatno nema.) Ultra zvukom se prvo utvrdi položaj bebe. I bukvalno je “Tri put meri jednom seci.” Doktor će biti veoma oprezan i pažljiv pri onom što sledi. Taj trenutak kada igla prolazi kroz vaš stomak zaista nije bolan, više je neobičan i čudan, jer ste navikle na iglu u zadnjici, ramenu ili ruci, realno nigde više ????. Igla jeste velika nemojte se tu uplašiti, ali nakon uboda, sve što se događa jeste vakumom izvlačenje, sada ću laički reći, neke rozikaste tečnosti sa nekim mrvicama unutra (to su valjda te resice/čupice). Kada konstatuju sestre i doktor da je sadržina zadovoljavajuća, igla se vadi. Kraj. Mislim da sam prebledela načisto. Strah, ne vredi. Ali moja prva i jedina pomisao bila je “Bože, pa ovo nije tako strašno.” Sledeće što sam uradila je, suprugu svom sam pustila poruku :“Ne brini, nije bolelo “, jer znam da se ispred orginacije preznaja uz jednu jedinu pomisao. Da bi se rado zamenio sa mnom da sve to prolazi umesto mene, ali ne može. “Sada možete da ustanete. Slobodno idite kući.”, bile su reči jednog divnog doktora Dimitrijevića sa Narodnog Fronta, koji je taj postupak obavio u privatnoj ordinaciji Raović gde inače vodim trudnoću. Tako nežno i, evidentno, veoma stručno i iskusno. Usledilo je 24h mirovanja kod kuće, i nešto malo više nestrpljivosti i iščekivanja rezultata. Koga ja lažem, puno više nestrpljivosti, nemira, znojavih dlanova i puhanja u stranu. Malo malo pa zatvorene oči i po koja molitva u sebi da sve bude suprotno onom testu koji je toliki nemir uneo u moju porodicu, da ni sama više nisam znala kako dalje. Drugog dana, oko 10 ujutru zazvonio je telefon. TUP TUP, TUP TUP… ni ne pokušavam srce da smirim. Zatvaram oči, udahnem, otvaram oči, izdahnem… FIKSNI TELEFON ORDINACIJE… Razvlačim osmeh u stranu, dok puštam suze da klizaju niz lice... “Dobar dan Ivana, ovde sestra Marijana iz ordinacije Raović….” Sve mi je bilo jasno, mada sam je pustila da završi. “SVE JE U REDU. Beba je u potpunosti zdrava. Nemojte da brinete.” I pričala je ona još nešto, samo to nisam sa prevelikom pažnjom slušala, čula sam ono što je trebalo. U stomaku nosim zdravu bebu. Gospode Bože hvala ti. ???? Drage buduće mame, pročitajte ovaj tekst i budite upućene u to šta je double test, naučite da razlikujete rezultat od statistike. Ukoliko vas zadesi statistika kao moja, budite staložene i ne plašite se bola i celokupne intervencije koju vam predlažu. Jer najviše što u celoj priči boli je potencijalna loša vest koju ste primili i neizvesnost isčekivanja pravog istinitog rezultata, kada su minuti kao godine. I da, još jedna stvar. Nije na odmet da znate. Šlag na torti u celoj ovoj proči. Ali sladak šlag, da se razumemo. Biopsija horionskih čupica (horiocenteza) osim pravog rezultata o genetskom zdravlju vašeg deteta, otkriva još nešto. POL VAŠE BEBE. Informacija koja nakon cele ove psihološke torture nije apsolutno važna, ali može da godi. I nabaci vam još veći osmeh na lice. Stoga, budite oprezni ukoliko ne želite da znate pol. Informaciju ćete naći na dnu papira. ???? Ja svakako nisam bila jedna od njih, tako da nisam izdržala ni do preuzimanja papira ❤️ Za kraj, pojasniću još kratko šta je to double test i kako ustvari funkcioniše. Kada se radi dabl test, iz krvi majke se mere nivoi dva proteina– slobodni beta HCG i AFP (ili PAPP). Ginekolog radi ultrazvučni pregled na kome, između ostalog meri nuhalni nabor, proziran prostor u tkivu na zadnjoj strani bebinog vrata. Kod beba koje imaju hromozomopatije, taj prazan prostor je nešto veći, zato što se nakuplja više tečnosti.Ovo je važno iz razloga što kod beba sa hromozomskom anomalijom, ovaj nuhalni nabor može biti znatno deblji nego kod drugih beba. (Smatra se da je debljina nuhalnog nabora do 3 mm uredna , pa da je u tom slučaju rizik od postojanja anomalija vrlo mali. Nuhalni nabor veći od 3 mm povezuje se sa Daunovim sindromom) Vrednostima dobijenim na ovom pregledu se dodaju godine i podaci o majci, pa se statistički obrađuju i preračunava se rizik od najčešćih trizomija – trizomije 21, 18 i 13. Završiću sa ovim. Double test je samo prvi signal o zdravlju bebe koji buduća majka dobija, on predstavljaju samo statistički podatak – verovatnoću da postoji problem, kao i uputstvo lekaru za dalju dijagnostiku. Da ponovo ostanem trudna, znam koju analizu bih sigurno preskočila. Ne bi me zaplašile ni igle, ni mogući bol. Radila bih biopsiju bez dalje rasprave. Verujem da bi se sa mnom složila svaka žena koja je ovo već jednom proživela.
Pročitajte celu vest