09. decembar 2019. (7 dana pred termin) 12h“Javite se u savet za trudnice ujutru u 7:30h i pošaljite mi sms “, glasila je poruka koju sam tog dana primila od doktora koji je trebao da me porađa. Ok. Spremna sam. I više nego spremna. Nakon svega što sam u ovoj drugoj trudnoći proživela, niko više nego ja nije želeo da se što pre porodi, ustane iz kreveta, podigne svoju stariju ćerkicu u zagrljaj onako kako prethodnih pet meseci nisam mogla, uzme mnoge stvari u svoje ruke i na kraju, ali ne ni najmanje važno, upozna malog zvrka koji joj je celokupno stanje i priredio. Stoga, VRLO sam spremna. Znači biće 10.decembar. Dan kada dobijamo i četvrtog člana porodice. Dok je svako na svojim dužnostima (Miki na poslu, Neva u vrtiću) pripremiću se. Okupala sam se, oprala kosu, po poslednji put “pretresla” torbu za porođaj, proverila dokumenta… To je to. Ja sutra idem da se porađam. (Dogovoreni porođaj, a da ne idem na carski rez, zvučao je zaista malo neobično, ali dr kaže, spremna sam, bebu celu trudnoću nosim nisko. Sa glavom ka dole okrenutom, i 40om nedeljom u koju sam upravo zagazila, ukoliko želim da me on porodi, moramo odraditi planski porođaj. Ok. Može i tako. Zašto “drama” i jurnjava mora svaki put ???? Ovaj put ćemo na tenane.) ( Sve o mom prvom porođaju čitajte u tekstu Porođaj – ko kaže da mora da bude strašno? ) 15:30Idem po Nevu u vrtić. Po povratku kući dozvoljavam joj da se malo poigra u obližnjem parkiću, jer jelte, za šta da se čuvam više? ????Dogovor je pao. Ja sutra idem da se porađam. 19:00Miki je stigao sa posla. A šta mi teško, ispeći ću palačinke za večeru. I vala, nismo odavno… Jer za njih treba puno stajanja ???? Uostalom, za šta da se čuvam više? Ja sutra idem da se porađam. 21:00Želela sam leći pored Neve, grliti je jako i ostati tu da je posmatram dok spava. Znala sam da ću poraniti, iskrasti se iz kuće i otići u porodilište bez da je zagrlim i poljubim, stoga, tako sam i uradila… 22:25Ležim pored Neve i posmatram je dok spava. Ustajem svakako, nemam nameru ovde da prenoćim, samo što… hm, kao da…osećam nešto po dnu stomaka. Možda mi se čini. Ustajem. 22:40Evo ga opet. Bacam pogled na sat, isti osećaj kao i pre 15 minuta…Hm. 22:55Ma ne, nemoguće je da ponovo osećam taj isti, recimo bol, pritisak po dnu stomaka… I gle čuda, opet nakon 15 minuta. A neee, ne, ja SUTRA idem da se porađam. 15 minuta se pretvorilo u 12.12 u 10.Intervali između počeše da se smanjuju, stomak da se steže, bol da se širi.Miki kreće ubrzano da diše. Otvara jednu limenku piva, skida aplikaciju za praćenje kontrakcija i počinje blago da paniči. ???? “E ja odoh da se odmorim malo, jer sutra idem da se porađam. Meni treba san, jer ću sa snom da se pozdravim od sutra pa na dalje“…objašnjavam mu, a on se beči u stilu: “Saaad ideš da odmaraš??? Vidiš da se nešto dešava?? Gde ćeš sad spavati? ???? (i meri li meri ????) Ustajem lagano, uputim mu jedan “strogi” pogled i nastavim:“Odoh u sobu… I daj majke ti, ostavi to pivo, treba ujutru da voziš.”  ???????? 10. decembar 2019. (6 dana pred termin) 00:00Vrag polako odnosi šalu. Miki i dalje meri (uz drugu limenku piva već (panika je, opravdano je, jel da?! ????) ), a razmak između “dešavanja” u stomaku je sada nekih 8 minuta. Pozivamo njegovu mamu da ipak dođe, da bude u stanu, noć je, za svaki slučaj ukoliko se nešto nepredviđeno dogodi a Neva nam spava… (Hm… Ukoliko… ????) 01:30Vrag je definitivno odneo šalu. ???? Sad već zvanično mogu reći da to nisu tamo neka “dešavanja” u stomaku, već su to kontrakcije koje uveliko šibaju u proseku na 6 minuta. Prisećajući se prvog porođaja, nesmotreno bi i suludo bilo da sedim i čekam ne znam kakve bolove (toga kod mene vrlo moguće biti neće), zato bolje je da krenem, da ovaj put na vreme stignem. Na tenane. Bez žurbe. 01:45Ulazim Nevi u sobu, ljubim je u ćošak oka, jer taj ćošak oka volimo i ona i ja, i šapućem joj: “Idem da ti dovedem seku.”Sedam u auto. Pi bre bebo, pa zar sada? U sred noći, mora li tako? Ja imam neki dogovor sa doktorom, znaš! I nisam se naspavala. Ma nisam uopšte spavala! A za ove stvari treba snage da se razumemo! I treba biti odmoran…. Barem nisam gladna. Palačinke su bile super. Dobro, i to je nešto. Krećemo. 01:59Ulica 29. Novembar. Maše neko narandžastom “šargarepicom”. Policija. I to mašu nama! Kuku meni, sada baš? I tad se setim. Pi bre Miki, pa jesu morala ona dva piva??? Miki zaustavlja auto sa strane, a ja brže bolje raskopčavam jaknu da čovek vidi da sam trudna. (Verujte, ne bi nam verovao da jesam da sam zakopčana ostala????) “Dobro veče.Provera alko testa. Vozačku i saobraćajnu molim.”(???? = izraz mog lica)“Supruga mi se porađa.Krenuli smo u porodilište…“Miki će samouvereno. Policajac upućuje značajan pogled u moj stomak, a onda razgorači oči i kaže:”Daj pun gas! Treba li vam pratnja?” Pratnja?! Jao što bi to bilo zabavno ????, pomislim. “Ne, ne, nema potrebe“, oboje ćemo u glas. Policajac nas pozdravi rukom i propusti nas da krenemo.Produžavamo dalje. Zakopčavam jaknu.???? Počinjem da se smejem i govorim :”Kud bi crnjane da si morao da duvaš?! Posle bude, pripit ženu na porođaj, jel???” Smejemo se oboje, a moj Milan me naravno ubeđuje da je pivo već uveliko isparilo iz njega ????Kontrakcije i dalje na 6 minuta… 02:05Strogi centar grada. Blizu smo Narodnog Fronta. Op op… Pa da li je ovo moguće??? Još jedna patrola! I još jedna razmahana “šargarepica”! I to opet nama??? Ne, ne, to nije moguće. Ljudi moji, pa porodiću se u kolima zaustavljajući se svim tim šargarepicama po ulici! Ko te pita… Stajemo. Policajka. U ovo će biti brzo. Ko koga bolje razume ako ne žena ženu. Al za svaki slučaj, opet jaknu raskopčavam. ????“Dobro veče. Vozačku i saobraćajnu molim.““Izvinite, vozim ženu na porođaj…” “Samo da kolega izvrši proveru alko testa. Brzo ćemo“, nonšalantno mu uzvrati ona. ???????????????!!!! Pih. Žena će ženu da razume?! Idi begaj… ????Stiže kolega. Sa sve alko testom. Ajoooj sad, pomišljam kako nas već upućuju da se parkiramo sa strane, ugasimo auto,izađemo iz kola…. Naravno,odmah pošto Miki dune u taj alko test… I šta im je noćas, aman, sa tim alko testovima, pa nije još nova godina??!! Duva Miki, ja zatvaram oči, iščekujem već iznad opisani scenario, kad ono…. :”Sve je u redu. Hvala lepo. Možete ići.” Pi, vidi ti to… Izgleda da si ipak bio u pravu.???? Isparilo ono pivo ???? More, teško tebi da je drugačije bilo! ????Vozi Miško, mislim se u sebi! Vozi, i ne okreći se sine! 02:12Ulice su prilično puste. Stižemo pred Narodni Front. Uuu, i parking smo ispred uboli, pa to je sjajnooo ???? Panike bez. Evo nas pred ulazom već. (Ovaj put znamo gde je ulaz, hihi ????) Ali ne tako brzo, vremena mora da ima i za jednu fotografiju ???? Slik???? (Daleko je od profi znam, al uspomena je uspomena.) 02:17Portir nas upućuje kuda. Uuu kako sablasno izgleda. Sve je pusto. Prazni hodnici. Nigde nikoga. Moram priznati, očekivala sam nekakav haos i pometnju u frontu, ipak je to najveće i naposećenije porodiliše u Beogradu… kad ono…neće da bude. ????Izađe neka sestra, u stilu “Izvolite, recite“, objasnismo što smo došli, ponovih onu istu rečenicu od pre 4 godine “Ja mislim da se porađam“, i nasmejah se. Jer šta drugo da radim u tom trenutku ???????? Ovaj put, međutim, nisam mislila, ovaj put sam znala i bila sigurna da je krenulo… samo je bilo pitanje da li sam ovaj put stigla na vreme da me pripreme kako treba i dolikuje, il’ ću kao i prošli put odmah na sto i “guraj” ????. 02:31Već sam u spavaćici. Jer konstatovali su da sam u pravu. Porođaj je krenuo. Otvorena 5,6 prstiju. ???? To je to Miki.Poljubac za rastanak i pričekaj u kolima, brzo ću ja ???? Između dva pregleda, ctg-a i ultra zvuka, nalazim vremena za još jednu fotku. ????Ništa od klistira ni ovaj put. Toliko o stizanju na vreme.A u sali, niko. Dva “stola” i ja. Neki doktori,sestre. Priključuju me na indukciju. “Mora li to?” pitam. “Pa ako želiš da se porodiš, mora.” malo ironičan odgovor dobih. Kao da se bez toga ne bi porodila, al’ ajde… U potpunosti smirena, bez stresa i panike, osetih prve kapi indukcije kako struje kroz vene, a sa njima i prve prave bolove koji kao da brzinom svetlosti naprežu moje stomačne mišiće  i privode kraju neizbežno. Sad ide ono pitanje, da li je bolelo? Hajde da se ne lažemo. Da bolelo je, ali ovo nije priča o tome. Jer već sam jednom rekla, prag bola je subjektivna stvar, i umeće onoga izdržti a ne pasti u trans i histeriju je zaista individualna stvar, stvar samokontrole. Ili umeš da se suzdržiš i stegneš zube, i snagu preusmeriš upravo na ono što treba, a to je da guraš i najbrže moguće izbaciš bebu, ili ne umeš, i kreneš da histerišeš, trošiš energiju na bespotrebno zapomaganje i odmogneš sebi na sve moguće načine. Ja sam vam od ovih prvih. ???? 3:15 Da ne bude te noći sve tako monotono i mirno u Narodnom frontu, tipa ja ćutim i mrštim se, stežem zube i jastuk iza glave dok indukcija i te kako radi svoje, a dežurni zaposleni sede i ćaskaju u prostorijici pored čekajući grand finale…u salu uleće još jedna *mama to be* koja je sve, samo ne od onih prvih! “Oh bogo moj, pa gde baš ona, da mi zen poremeti??? Znam da boli i trudim se na sve moguće načine da misli skrenem negde gde cveće cveta i talasi tako fino šušte, al njena zapomaganja, a da pri tom ni na “sto” nije legla, mi stvarno remete koncentraciju! ????” Fokusiraj se Ivana! Pusti nju dok spominje i Boga i svetog Petra i majku milu… Isključi se i vrati onim talasima što šušte, nipošto joj se ne pridružuj u dozivanju istih! Neće biti ništa lakše znaš i sama???????? 3:40 Kol’ko da i njima doktorima ne bude dosadno, da ne zadremaju, a i malo se razmrdaju…stvar postaje još zabavnija. Obema nam se bebe “pojavljuju” u isto vreme ????I meni i ovoj što zapomaže na “stolu” pored. Sad boga mi svi skaču sa stolica (barem ono malo koliko ih je u noćnoj smeni bilo) i prave raspodelu ko će kod koje, zauzimaju poziciju, pripremaju pelenice, peškiriće, makazice, instrumente i slična pomogala, pa šta kojoj zatreba… Bila sam malo brža…barem za koji minut… Doduše, da li sam ja bila brža il se mojoj bebi za nijansu više žurilo da izađe ne znam… Ali tri bambija za tihu ekipu kod “stola” sa desne strane. ???????????? 3:52Matea je ugledala svetlost dana. ❤️Koji minut kasnije spustiše mi zamotuljak od 2850gr u naručje koje mi nežno uputi pogled u stilu: “Neću ja kad i kako vi hoćete. Valjda se i ja nešto pitam. A i dosta ste me čekali. ????”Pogledah i ja nju, pa razvukoh osmeh u stranu: “A i to što kažeš (misliš). Dobrodošla mrvice.“
Pročitajte celu vest