Wong Kar Wai je filmaš iz Hong Konga čije filmove pre svega karakterišu prepoznatljiva atmosfera i živopisna kinematografija sa smelim, zasićenim bojama. Među njegove poštovaoce se ubrajaju ljudi kao što je Kventin Tarantino i značajno je uticao na filmsko stvaralaštvo svojim ličnim i nekonvencionalnim filmovima koji nisu namenjeni široj publici. Jedan od njegovih najboljih i najpopularnijih filmova je Chungking Express.Radnja filma je podeljena na dva dela i u oba pratimo usamljene policajce koji pate za bivšom devojkom dok im u život dolazi nova potencijalna romansa. Prvog policajca je ostavila devojka prvog aprila i daje joj rok mesec dana da shvati da je pogrešila i da mu se vrati, a u međuvremenu susreće ženu sa plavom perikom i sunčanim naočarima koja se bavi kriminalnim aktivnostima. U drugom slučaju policajac pati za stjuardesom koja ga je ostavila dok radnica u fast food restoranu koji redovno obilazi počinje da se interesuje za njega…Ove dve romantične priče sa obično neobičnim likovima su smeštene u lavirint lokala i prodavnica multikulturalnog Hong Konga, ogromnog i gusto naseljenog grada u kome se spajaju istok i zapad i u kome ima bezbroj pojedinaca koji žude za dodirom osobe suprotnog pola. Lokacije snimanja su prepune blještavih reklama, slogana i neonskih svetala, ljudi su u žurbi svako za svojim poslom i gledajući usporeno deluje kao da se životi ovih ljudi razlivaju u svetlu koje ih okružuje. Naši usamljeni protagonisti lutaju ovim gradom, sa osećajem otuđenosti i od ljudi i od samog grada.Vizuelni efekat je takav da se naizmenično smenjuju kadrovi snimljeni ručnom kamerom sa improvizovanim dijalozima i sutuacijama, usporeni snimci užurbanog grada i kadrovi koji liče na muzički spot. Ovakav vizuelni stil se ukršta sa popularnom muzičkim numerama u kojoj prednjači California Dreamin benda The Mamas and the Papas. Kar Vai je savršeno realizovao i izbalansirao mutne pokrete sa muzikom, verno nam je preneo atmosferu grada koji ne spava i nekom manje talentovanom filmašu bi sve ovo rezultiralo kao besmisleno vijuganje uskim ulicama prenaseljenog grada.Vong Kar Vai je umetnički filmaš kome je način predstavljanja priče relativno bitniji od nje same. U Chungking Express nije poenta u tome šta se tačno dešava sa njegovim likovima i kakav je konačan rasplet, nego od nas gledalaca pravi saputnike u životnom putovanju njegovih likova. Ovde su scene u kojima se ono što je u pozadini kadra kreće dok ono što je napred stoji (i obrnuto), zamrznuti kadrovi ili frenetične mešavine pokreta ravnopravni kao i napisani likovi, odnosno fotogenični glumci koji ih tumače.Autorovo predstavljanje usamljenosti, čežnje, sanjarenja, otuđenosti i tugovanja je iskombinovano sa vizulenim melanholičnim stilom koji će sigurno biti previše zahtevan za ljubitelje tipičnih romantičnih priča, ali u krajnjem slučaju ovaj film njima nije ni namenjen. Ovde nije poenta u srećnom završetku već u tome kako neko ko nam je slučajni prolaznik može puno uticati na nas, kako neki mali gest može postati velika uspomena i kako nema pravila na koji način se ljubav može ispoljiti. Kar Vai je napisao i treću priču, ali je zaključio da je film kompletiran i bez nje. Ta priča je ekranizovana u filmu Fallen Angels.Chungking Express je frenetična mešavina romantične melanholije, usamljenosti, beskrajne energije Hong Konga i upečatljivog vizuelnog stila – romantična drama bez imalo patetike i film namenjen ozbiljnijm ljubiteljima sedme umetnosti.moja konačna ocena: 8/10 Članak Chung Hing sam lam/ Chungking Express (1994) se pojavljuje prvo na The Filmske Recenzije.
Pročitajte celu vest