John Lee Hooker (1917.-2001.)          Legendarni Delta blues man, John Lee Hooker, rođen je 22. avgusta 1917.  godine blizu Clarksdalea, Mississippi, USA. Bio je najmlađi od jedanaestoro dece Williama Hookera, nadničara i baptističkog propovednika (čoveka koji nije voleo blues, nazivajući ga ’’đavoljom muzikom“) i Minnie Ramsey. Poticao je iz muzičke porodice, a ujak mu je bio Earl Hooker (takođe briljantni blues man i gitarista, jedan od članova slavnog benda Muddy Watersa). Zajedno s braćom i sestrama, bio je školovan kod kuće. U četvrtoj godini roditelji su mu se rastali, a majka se brzo preudala. Očuh, William Moore – južnjački ruralni bluz muzičar, pridoneo je Johnovom prvom susretu s gitarom i drugom vrstom bluesa. Moore je naučio Hookera kako svirati gitaru, pokazujući dečaku njegov minimalistički, ali vrlo ritmičan stil sviranja. Ubrzo su Moore i Hooker zajedno svirali na kućnim zabavama i plesovima u blizini svog rodnog grada. Iako je Hooker uživao igrati se sa svojim očuhom, nesretno je živeo u Mississippiju i kad je imao 14 godina pobegao je od kuće... Kasnije je John očuhu pripisao zasluge za svoj jedinstveni stil sviranja… ’’Svaka pesma koju pevam,“ rekao je Hooker, ’’nešto je što se dogodilo mom životu ili tuđem životu na ovom svetu. Možda izgubite novac ili automobil ili ne možete platiti stanarinu - svaka je osoba imala te bolove u srcu i nevolje. Zbog toga svi osećaju i razumeju blues. Kad pevam ove pesme, osetim ih duboko i dosegnem vas duboko“...   ... Tridesetih godina pojavljuje se na sceni svirajući sa briljantnim bluzerom Robertom Nighthawkom. Tokom četrdesetih, nakon boravka u Memphisu i Cincinnatiju (gde je počeo blues  odiseju kombinujući svoju ruralnu blues tradiciju sa urbanim ritmovima, izdržavajući se dnevnim poslovima kao što je redar u bioskopu, perač sudova, radnik u čeličani...) seli se u Detroit gde provodi vreme pišući pesme, svirajući po tamošnjim klubovima i radeći u fabrici automobila kao domar... Noću je zabavljao prijatelje i susede svirajući na kućnim zabavana (prešavši sa ruralnog, akustičnog stila sviranja, na urbaniji, stil sviranja na električnoj gitari),  stekavši vremenom brojne obožavatelje po gradu, uključujući vlasnika lokalne diskografske kuće Elmera Barbeea. Barbeea je mladi muzičar toliko impresionirao da ga je upoznao s Bernardom Besmanom, producentom, distributerom ploča i vlasnikom Sensation Recordsa. Do 1948. Hooker, koji je sada svoj stil usavršio na električnoj gitari, snimio je nekoliko pesama za Besmana, koji je zauzvrat unajmio pesme Modern Recordsu. Među tim prvim snimkama bila je ’’Boogie Chillun“ (ubrzo nakon što se pojavila kao ’’Boogie Chillen“) koja je postala hit broj jedan, prodavši više od milion primeraka...   ... Opisujući svoj zvuk, Hooker je jednom rekao Johnu Collisu iz ’’Independenta“: ’’Ne volim nijedan otmeni akord. Samo bugi. Vožnja. Osećaj. Mnogi ljudi sviraju fensi, ali nemaju stila. To je dubok osećaj - jednostavno ne možeš prestati slušati taj tužni blues zvuk. Moj zvuk.“   ... Na svom prvom studijskom snimanju gde je stvorena hit pesma ’’Boogie Chillen“, namerno koristeći izraz ’’stvaranje“ John Lee Hooker je kao nepismen, svaki put kad bi svirao, smišljao svoju muziku i tekstove u glavi. Njegov producent Besman jednom je primetio da ’’nikada nije dvaput pevao istu pesmu na isti način.“. Ubrzo je usledio niz hitova, uključujući ’’ I am in the mood“, ’’ Crawling king snake“ i ’’Hobo Blues“. Tokom sedećih 15 godina John Lee Hooker potpisao je ugovor s novom izdavačkom kućom Vee-Jay Records i održavao plodan raspored snimanja izdajući preko 100 pesama...   Well, my mama, she didn't allow me just to stay out all night longOh LordWell, my mama didn't allow me just to stay out all night longI didn't care what she didn't allowI would boogie-woogie anyhowWhen I first came to town, people, I was walkin' down Hastings StreetI heard everybody talkin' about the Henry Swing ClubI decided I'd drop in there that nightAnd when I got there, I said: "Yes, people"Yes, they was really havin' a ballYes, I knowBoogie ChillenOne night I was layin' downI heard mama and papa talkin'I heard papa tell mama to let that boy boogie-woogie'Cause it's in him and it got to comе outWell, I felt so goodAnd I went on boogiе-woogiein' just the sameYes       Godine 1949. John Lee Hooker snima (neke već pomenute), antologijske singlove: Boogie chillen, Sally Mae, Highway blues iWednesday to evening, otvarajući širom vrata vlastitoj, pola veka dugoj karijeri i nečemu, što će kroz početnu formu zvanu rhythm and blues vremenom prerasti u invanzivni fenomen koji će ubrzo osvojiti svet – rock and roll( pre svega ritmom u čije korene je duboko utkan blues i muzičari poput Hookera)...  ... Nakon što je početnu popularnost stekao 1948. pesmom ’’Boogie Chillen“, rano je razdoblje njegove karijere obeležilo nekoliko inovativnih izvedbi aranžiranih uz solo električnu gitaru (’’Crawling King Snake“, ’’Hoogie Boogie“, ’’Weeping Willow Boogie“). Vrhunac početne etape numera je ’’I’m in the Mood“(1951.), jedna od najuspešnijih u povesti rhythm and bluesa; njezina pionirska važnost ogleda se u inventivnoj tehnici nasnimavanja gitarističkih i vokalnih deonica. Svoje dramatične, intenzivne i ritmične izvedbe, objedinjene stilskom oznakom boogie, Hooker u pravilu gradi na jednome ili dvama akordima izbegavajući uobičajenu dužinu trajanja takta... ... Mnoga Hookerova rana izdanja uticala su na druge bluesmene poput Buddyja Guya i smatraju se ranim prethodnicima rock and rolla. Njegove blues pesme ugrađivale su tradicionalni blues zvuk s ritmovima jumpa i jazza. Iako je Hooker snimao svoju muziku s malo rezervnih kopija, nastupao je i sa živim bendom u klubovima u Detroitu i šire. Zahvaljujući svom talentu, marljivom radu i odlučnosti, Hooker je bio uspešan u R&B krugu tokom 1950-ih... Iako je Hooker uspeo nastupiti na električnoj gitari, otkrio je novu publiku za svoj akustični blues tokom kasnih 1950-ih. Folk muzika tada je proživljavala zanimanje (i imala svoju prezentaciju na čuvenom Newport festivalu), a grupe poput Weaversa i pevača bluesa poput Odette postajale su sve popularnije među mladim belim studentima. Hooker se počeo pojavljivati ​​u folk klubovima, kafanama, u kampovima univerziteta i na folk festivalima kao samostalni umetnik te je snimio nekoliko snimaka prateći se akustičnom gitarom. Mnoge njegove pesme napisane i snimljene tokom tog razdoblja odražavaju njegovu pozadinu u Mississippiju. Hooker je 1959. godine izdao svoj prvi album, ’’I'm John Lee Hooker“,za Riverside Records, njegovu novu izdavačku kuću. Ovaj novi zaokret u karijeri 42-godišnjeg bluesa donio mu je još širu publiku, ne samo među belim obožavateljima folka, već i na međunarodnim tržištima gde su objavljene i njegove ploče... ... Hooker je jednom prilikom razgovarao o promeni električnog benda u samostalnu folk muziku s Peterom Watrousom, rekavši u intervjuu za New York Times : ’’Dugo sam svirao solo, tako da znam tapkati nogama kako bi zvučalo poput bubnja. Mogu se prebaciti na bilo koji stil, moraš biti svestran kao muzičar. Znao sam da je bela publika vani, ali nisam znao kako doći do nje. Kako godine odmiču, stvari su se promenile i za mene su to bili samo ljudi. Nisam ni pomislio da će britanski pevači početi pevati moje pesme, nisam imao pojma šta će s tim doći. Ljudi su postali civilizovaniji“... ... Kad su mladi boemski umetnici šezdesetih godina prošlog stoleća otkrili Hookera, među ostalim značajnim začetnicima bluesa, on je pokrenuo svoju karijeru u novom smeru. S folk pokretom u naglom usponu, Hooker se vratio svojim solo, akustičnim korenima (poput veličina kao što su bili Skip James, Mississippi John Hurt, Muddy Waters, Son House...) i bio je vrlo tražen na nastupima na koledžima i folklornim festivalima širom zemlje. Preko Atlantika, novonastali britanski ritam i bluz bendovi idolizovali su Hookerov rad. Umetnici pionirske britanske ritam i bluz scene poput Rolling Stones, Animals i Yardbirdspredstavili su Hookerov zvuk novoj i nestrpljivoj publici, čije su im divljenje i uticaj pomogli da Hookeru dodele status superzvezde. Do 1970. Hooker se preselio u Kaliforniju i bio zauzet saradnjom na nekoliko projekata s rock bendovima... ... Istovremeno sarađujući s mnoštvom izdavačkih kuća i koristeći se različitim pseudonimima (John Lee Cooker, Delta John, The Boogie Man), proširuje popularnost među ljubiteljima bluesa i rocka. Godine 1962. objavljuje jednu od prelomnih snimaka kojom privlači pop-publiku (’’Boom Boom“), a prva važna saradnja s rok muzičarima (sastav Canned Heat) zabeležena je na dvostrukom albumu Hooker ’n’ Heat (1971);godinu posle ostvario je saradnju i s Vanom Morrisonom na albumu Never Get Out of These Blues Alive. Iako je ugled stekao u području amplificiranog bluza, ostao je vezan i uz njegove izvorne, folk-stilove, objedinjujući duh Mississippija i električne inovacije koje će biti ugrađene u britanski blues (The Rolling Stones, Them, The Animals)te u blues rock (ZZ Top, Canned Heat, Ten Years After )... I love the way you walkI love the way you walkI'm crazy 'bout your walkI love the way you walkYou my babe, I got my eyes on youI like the way you switchI like the way you switchI like the way you switchI like the way you switchYou my babe, I got my eyes on youYou got dimples in your jawYou got dimples in your jawYou got dimples in your jawYou got dimples in your jawYou my babe, I got my eyes on youWell I see you every dayWell I see you every dayIn your neighborhoodWell I see you every dayWell I see you every dayYou my babe, I got my eyes on you       Hookerov je pristup pesmama bio krajnje arhaičan. Mnoge njegove pesme su bile bliže holler napevima od bilo kojeg ranijeg blues hita. Sastojale su se od nerimovanih stihova s ubačenim ugođajnim jecajima. Većinu svojih najvećih pesama ostvario je sam, svojim glasom, električnom gitarom i ponekad uz udaranje nogama o pod (stvorio je na taj način vlastiti-boogie man style, zaštitni znak u svetu bluesa). Pesmama: Boom, boom i Dimples ostvario je nemerljiv uticaj na ekspanziju britanske ritam i bluz scene ranih šezdesetih (dovoljno je čuti zapaljive obrade ovih pesama od momaka iz The Animals). Čuvene je njegova saradnja sa bendom Canned heat iz 1970., i sjajni album Hooker and heat. Bio je to impresivan spoj blues tradicije i snage rock and roll muzike koja se tih godina bližila vrhuncu... Sledi kratko podsećanje na ovaj vanvremeni biser, sponu dvaju svetova koja je ostavila neizbrisiv trag u vremenu, svetu muzike... i šire...   Canned heat & John Lee Hooker –’’Hooker & heat“...       Ovaj antologijski album bio je još jedna besmrtna priča o fatalnom spoju duha tradicije Delte i rock and rolla, priča o genijalnom John Lee Hookeru – gitaristi, pevaču i plodnom autoru, te belačkom američkom blues bendu oslonjenom na izvorište iz kojeg je sve poteklo krajem 19. veka... Američki beli blues bend ’’Canned heat“, široj publici poznat pre svega po hitu ’’On the road again“, osnovali su sredinom šezdesetih pevač Bob ’’The Bear“ Hite, te gitarista, pevač i usni harmonikaš Alan ’’Blind owl“ Wilson (1943.-1970.), jedan od vodećih svetskih stručnjaka za blues svog vremena, vrsni autor...   ... Godine 1970. Canned heat ulaze u studio sa blues veteranom John Lee Hookerom i snimaju izvanredni blues album... Bilo je to pravo malo remek - delo i kako je neko pronicljivo primetio snimljeno je samo uz pomoć Hookerove gitare, noge koja je davala klasični boogie ritam i improvizovanih solaža na usnoj harmonici veličanstvenog Wilsona... Hooker je nakon snimanja albuma Hooker & heat (1970.)fasciniran izjavio kako nikada do tada nije imao posla sa boljim harmonikašem. Ostatak priče je nezaobilazni deo istorije moderne muzike, vrhunski album neverovatno pun duha, pozitivne energije i uzavrelog ritma, vreline Delte i praiskonskog duha izniklog iz krvi i znoja robova plantaža Juga... U njega je utkan suštinski Hookerov ’’boogie man style“, neprestano cupkanje i lupkanje nogom o pod u ’’boom-boom“ ritmu i arhaični duh predaka, duh njihovih field holler napeva. Kada čujete neke od Hookerovih standarda: ’’Boogie chillen“, ’’Dimples“, ’’Boom boom“,’’Crawling king snake“, ’’ Whiskey and wimmen“,’’Big legs tight skirt“,’’One bourbon, one scotch, one beer“... naprosto osetite neverovatnu dozu prejakih emocija koje u vama raspale rhythm & blues feeling i teraju vas da zaplešete na njihovoj rasplamsanoj vatri... Takav je slučaj i sa albumom ’’Hooker & heat“...       Već sa uvodnom ’’Messin’ with the hook“ uplovljavate u čarobni svet prastare Delte i Hookerovih gitarskih zaraznih ritmova, neprestanog pokreta, stalne promene ritma i glasa koji vas poziva da se priključite hipnotičkoj magiji, a odmah potom zagrmi ogoljenim akordima ’’The Feelin’ is gone“ koja se prikrada, rafalno i moćno odzvanja iz dubina srca, solažom secira dušu i neprimetno ulazi pod kožu ’’žrtve“, čineći je nemoćnom da odoli izazovu i katarzičnom iskustvu... Iskustvu između šapata i zvučnog udara Hookerove impresivne gitarske tehnike, ogoljene, ritmične, neodoljive, strasne, nelogične, svojeglave... Ritam ubrzava i pojačava ubitačna ’’Send me your pillow“, brutalno pojednostavljena, boogie woogie napaljena, emotivna tužbalica, razarajuća kombinacija modernog hollera, arhaičnog ritma močvarne Delte i glasa koji nadire u talasima iz neistraženih dubina ranog bluesa... ’’Sittin’ here thinkin’“ glas je iz srca indijanske, razorene Amerike, iz duha afričkih predaka, sugestivan, hipnotički i moćan, ispresecan iznenadnim oštrim i zvečećim akordima, jecajima gitare unutar potmule, voodoo atmosfere predaka i njihovih kostiju razasutih diljem američke prerije... ’’Meet me in the bottom“ poskakuje u klasičnom Hookerovom boogie man stilu, rafalno ispaljuje moćne akorde i neodoljivim blues vokalom starih majstora sa izvorišta obuzima dušu iskrenom emocijom. Teško je odoleti moćnom duhu jednostavnosti forme i neposrednosti duha koji razoružava emocijom srce na prvi dodir, otkucaj ustreptale gitare i noge neprestano daje naglasak na pokretu i ritmu... ’’Alimonia blues“ izvire iz zvuka tišine, nestvarna, daleka, na momente ekstatična, prenaglašena nizovima oštrih i snažnih akorda, zvučnog udara gitarskog čekića... Pritajeno razarajuća, narativna, smeštena između krajnosti smiraja dana i uzavrele atmosfere letnje noći... Šapat i grmljavina, noć i dan... Ceo album odiše atmosferom smeštenom između krajnosti čudesne tišine i mirnoće i naglih survavanja, ustreptale vatrenosti, bola, straha i neodređene sreće... Poput plovidbe pučinom noću i borbe sa izazovima skrivenih hridi i iznenadnih oluja...’’Drifter“ odzvanja iz tame blues sete, jeca u ritmu stravično emotivne usne harmonike Alana Wilsona, uzdiže se, ponire, ustaje i ponovo pada, isprepletena snažnom mrežom ogoljenih Hookerovih akorda, a potom se poigrava glasom na vrelini uzburkane harmonike... ’’You talk too much“ nastavlja priču u razigranom boogie ritmu, obojena neverovatnom improvizatorskom energijom i melodijom Wilsonove iskričave harmonike... Oni plešu u transu, prepliću se, zavode, reže, cvile, ubrzavaju ritam... Napetost pesama ublažava neobavezna priča Hookera i benda u kratkom predahu između dve oluje...  ...’’Burning hell“ u pravom smislu reči gori i sagoreva snagom Hookerovih ritmova, ukrašena impresivnim partijama bravuroznog i hipersenzibilnog harmonikaša Al Wilsona... On Hookerovu snažnu baražnu vatru ritmike dodatno raspiruje i ubrzava, stvarajući požar u srcu i duši blues čistunaca, svih onih koji dobrovoljno pristaju da sagore dušu i telo na vatri paklenog bluesa Delte... Elektrificiranom, pojačanom i ubrzanom do samog usijanja... ’’Bottle up and go“ u ležernom stilu nastavlja da praši rhythm & blues stazama prašnjavih letnjih drumova, od krčme do krčme, sa podignutom flašom i srcem punim radosti, jednostavnog, bezrazložnog osmeha...   Mini skirts and tight dresses,you know they're so tight they can hardly wiggleHa, and big legs too you know)Everywhere I go, there's a mini skirt thereEverywhere I go, there's a mini skirt thereTight skirts, tight skirts, everywhereOh yeahI go walkin' in the park, there's a mini skirt thereI go walkin' in the park, there's a mini skirt thereMini skirt, tight skirts, everywhereYeah yeah, mini skirt, mini skirt, way up above the kneeWay up, above the knee, yeah yeah, yeah yeah, aboveI go to strollin' in the park, I see mini skirts out thereI go out in the park, I see mini skirts out thereMini skirts, mini skirts, everywhereYeah, look-a here nowI go walking down the avenue, I see out there, mini skirtsWay up 'bove the kneeMini skirts, mini skirts, everywhereYeah, I'm talkin' 'bout, mini skirtAnd tight, skirt,and big legsStrollin' down the avenueI can't stand it   ... Drugi deo priče počinje sa ’’The World today“, tihom blues besedom, na koju se nadovezuje klasični hookerovski blues šablon, vatreni boogie dodir koji pleni snagom ritma i energičnošću – ’’I got my eyes on you“ tutnji poput besmrtne ’’Boogie chillen“, jecajući između mnoštva naglašenih i razornih tonova, između ponora tišine i tame i razigranih vrhova nade i iznenadne svetlosti, prelivajući se u Hookerov suštinski standard ’’ Whiskey and wimmen“, mikrokosmos čitave jedne jednostavne i srčane životne filozofije, smešten između topline, nežnosti i inspirativne neizvesnosti odnosa muškarca i žene, večne igre natopljene zadahom alkoholnih isparenja, večne igre iz koje proizilazi život zvani blues...’’Just you and me“ deo je istovetne igre, obojen melanholijom i krajnostima surove snage koja je prilagođava nežnosti i toplini žene, istovremeno se gušeći u titrajima vlastite oholosti i taštine... Gitara prigušeno jeca, bori se, isijava energiju nepresušnih životnih sokova i pomirljivo, mirno plovi putevima novih izazova, do granica bola i ljubavne tuge... U stilu ’’Boom boom“ klasika kreće se i poletna ’’Let’s make it“, poigravajući se dinamikom ritmova, glasa i gitare. Ona nemilosrdno prži preostale emocije nakon burnih ljubavnih igara... Wilsonova harmonika leluja i poskakuje u duhu ’’boogie man stylea“ nestajući u beskraju ogromne blues duše... ’’Pea vine special“ još energičnije se kotrlja nizom moćnih akorda, eksponirajući bit rhythm & blues magije, retko viđene srčanosti i borbenog duha bluesmana sa obala večnog Mississippija i Hookerovog rodnog Clarksdalea...       Neprestanom promenom ritma Hooker gradi nepresušni izvor inspiracije i jedinstven mikrokosmos blues magije, završavajući ovaj antologijski album besmrtnom blues himnom ’’Boogie chillen“...Duh Delte izvire iz svake njegove pore i uz pomoć Wilsonove fantastične usne harmonike odvodi muziku stazama besmrtnika i beskraja, tamo gde stižu samo oni odabrani – sa jakom verom i još čistijim srcem...   One bourbon, one scotch, and one beer One bourbon, one scotch, and one beer Hey mister bartender, come here I want another drink and I want it now   My baby, she gone, she been gone two night I ain't seen my baby since night before last One bourbon, one scotch, and one beer   And then I sit there Gettin' high Mellow Knocked out Feeling good And by the time I look on the wall At the old clock on the wall By that time It was ten thirty daddy I looked down the bar At the bartender He said "So what do you want, Johnny?"   One bourbon, one scotch, and one beer Well, my baby she gone, she been gone two night I ain't seen my baby since night before last I want to get drunk till I'm off of my mind One bourbon, one scotch, and one beer   And I sit there Gettin' high Stoned Knocked out And by the time I looked on the wall At the old clock again And by that time 'T was a quarter to two Last call For alcohol I said "hey, mister bartender!" "Well what do you want?"   One bourbon, one scotch, and one beer One bourbon, one scotch, and one beer One bourbon, one scotch... ... Vremenom je euforija koja je pratila bluz ekspanziju šezdesetih, a samim tim i rad Hookera, tokom sedamdesetih naglo splasnula, ali... Tokom kasnih 1970-ih i 1980-ih  John Lee Hooker  je kontinuirano obilazio SAD i Evropu. Njegova pojava u legendarnom filmu Blues Brothers (1980.) rezultirala je još većim ugledom. Tada je u svojoj 72. godini objavio najveći album u svojoj karijeri, The Healer (1989.).Nagrađivani album iz 1989. godine spajao je savremene umetnike (Bonnie Raitt, Carlos Santana, Los Lobos, Robert Cray, Charlie Musselwhite iGeorge Thorogood, između ostalih) s  Hookerom  na nekim od njegovih najpoznatijih pesama – I’m in the mood, Baby Lee, Sally Mae... The Healer je hvaljen od kritike i prodan u više od milion primeraka. Hooker je zaokružio deceniju kao gostujući izvođač s Rolling Stonesima, tokom njihove turneje Steel wheels 1989. godine...   Blues a healer, all over the worldBlues a healer, healer, all over the world, all over the worldIt healed me, it can heal youThe blues can heal you, early one morningIt can heal youThe blues can heal youYeah, yeahIt healed me, healed meIt healed meI was downI was downIt healed meLord, Lord, Lord, Lord, Lord, yes it did, yes it didLook nowMy woman left meThe blues healed meMy woman left me, left me early one morningHmm, hmmThe blues healed me, it healed me, healed meYeah, yeah!Lord, Lord, Lord, Lord, Lord, Lord, Lord, LordHmm, have mercyThe blues , the blues is a healerBlues, blues, is a healing healerIt healed, healed, healedHeal!Heal, heal, heal!All over the world, all over the worldIt's a healer     Tokom devedesetih je izdao niz bitnih blues albuma – Mr. Lucky (1991.), Chill out (1995.) i Don’t look back (1997.), sarađujući sa većinom bitnih imena rock scene poput Carlosa Santane, Ry Coodera, Johnny Wintera, Keitha Richardsa i Van Morisona, a potom i bluzerima Albert Colinsom, Robert Crayom, Terry Evansom, Booker T Jonesom i bluzerkom Bonnie Raitt... Na njima su se našle mnoge moćne blues pesme, održavajući večni Hookerov kreativni plamen i nakon pola veka stvaralaštva... Bili su to biseri poput ’’One bourbon, one scotch, one beer“, ’’Tupelo“, ’’Annie Mae“, ’’I cover the waterfront“, ’’Crawlin’ king snake“, ’’Dimples“, ’’Blues before sunrise“, ’’Red house“... Za većinu afroameričkih muzičara Hookerove generacije naziv  ’’Gospodin Srećni“ ( Mr. Lucky) bio bi barem malo ironičan, ali John Lee Hooker uživao je u mnogo više darova sreće (zaštitivši mudro i na vreme, za razliku od većine svojih crnih prijatelja, autorska prava i vremenom naplativši sav uloženi trud i znanje) nego što se to obično dešavalo ostalim legendarnim  bluesmanima. Za to što je mogao privući ka sebi, čak i u starosti, gomilu kolega muzičara i potencijalnih saradnika, uveliko je zaslužan hipnotički učinak njegove magične, ritmične muzike, mantri poput skandiranja nad nemilosrdno ponavljajućim ritmom gitare i stopala…   ... Kroz decenije rada Hookerovo veliko delo i doprinos modernoj muzici prepoznali su ne samo njegovi vršnjaci, već i mlađa generacija. Postao je poznato lice popularne kulture, nastupima u emisijama The Tonight Show i Late Night s Davidom Lettermanom. 1990. godine u njujorškom Madison Square Gardenu održao se masovan tribute koncert na kojem su nastupali Hooker i njegovi slavni gosti. Godinu dana kasnije, John Lee Hooker uvršten je u Rock & Roll Hall of fame, dok mu je 1997. dodeljena zvezda na hollywoodskom Walk of fame... Nakon izlaska Chill Out- a1995. povukao se s redovnih nastupa, iako se još uvek povremeno pojavljivao na pozornici. 1997. otvorio je blues klub u San Franciscu pod nazivom Boom Boom Room Johna Leea Hookera...         Hooker je svetu muzike u nasleđe ostavio niz remek-dela, vanvremenskih blues pesama: Crawling king snake, Bootle up and go,  Hobo blues, Frisco blues, Big legs, tight skirt, One bourbon, one scotch, one beer, Whiskey and wimmen, I am in the mood, Hobo blues, Annie Mae... Bio je i ostao vanvremena veličina, blues div čiji su sirovi glas i jedinstvena gitara premostili sve generacije, pretvorivši jedinstvenu zvučnu magiju močvarne i mračne Delte u lepršav zvučni ritam i bluz ugođaj... Otišao je mirno, putem svojih pesama, u snu, 21. juna 2001. u svom domu u Los Altosu, California...   ... Svi moramo otići jednog dana. Živimo ovaj život koliko god možemo i pokušavamo to najbolje iskoristiti. To sam i učinio. Celi svoj život samo pokušavaj to najbolje iskoristiti.“     By boogie man Dragan ’’Mici Zibi“ Uzelac, from Serbia, april 2021.  
Pročitajte celu vest