Kamila Šamsi (1973) je britanska književnica pakistanskog porekla. Rođena je u Karačiju, a studirala i magistrirala u Americi. Njen prvi roman In the City by the Sea osvojio je pakinstansku nagradu Prime Minister’s Award for Literature. Posle objavljivanja drugog romana našla se na listi 21 književni glas za 21. vek. Napisala je sedam romana, a poslednji ,,Kuća u plamenu” (2017) ušao je u širi izbor za nagradu Buker i doneo joj Žensku nagradu za književnost. Godine 2019. dodeljena joj je nagrada ,,Neli Zaks”, međutim odluka je opozvana zbog autorkine javne podrške palestinskom pokretu BDS. Kamila Šamsi živi u Londonu, predaje kreativno pisanje na Hamilton koledžu i povremeno piše kolumne za ,,Gardijan”.      ,,Kuća u plamenu” je savremena obrada Sofoklove ,,Antigone”, jedne od najpoznatijih antičkih tragedija o sukobu pojedinca i sistema u kojoj se Antigona, Edipova ćerka, suprotstavlja zakonu (oličenom u liku Kreonta) koji zabranjuje sahranjivanje neprijatelja države. Pred Antigonom je nezamisliva dilena: da li da se povinuje zakonu i ostavi telo svog brata da truli ili da posluša svoje srce i sahrani brata i tako sebe osudi na smrtnu kaznu. Kamila Šamsi u potpunosti preuzima matricu Sofoklove tragedije i premešta je u 21. vek a Antigoninu dilemu nasleđuje Anika čiji je brat blizanac Parvez ubijen nakon što se priključio ozgloglašenom ISIS-u.      Roman otvara poglavlje iz perspektive starije sestre blizanaca, Isme i nelagoda koju oseća na aerodromu, dok joj službenici pretresaju kofere i sumnjičavo slušaju njenu priču o putovanju u Ameriku zbog doktorskih studija iz sociologije. Strah koji oseća dublji je od uobičajenog, izazvanog prostom diskriminacijom sa kojom se susreću žene koje nose hidžab. Njen otac je džihadista, a sada se i njen mlađi brat Parvez odmetnuo na mračnu stranu, omađijan obećanjima da će dobiti priliku da radi posao koji voli. Isma ne želi još jedan žig te vrste u svom životu, naročito ne sada kada ima priliku da preokrene život, te bez Anikinog znanja prijavljuje bara policiji. U Americi upoznaje Emona prema kojem odmah počinje da gaji osećanja, ali Emon se zaljubljuje u njenu sestru koja, fundamentalno privržena bratu, pokušava da iskoristi činjenicu da je Emonov otac ministar policije i da na taj način pomogne bratu da se vrati u London.      Stvari, naravno, kreću naopako. Parvez gine i tu otpočinje prvi čin antičke tragedije. Anika je rešena da njen brat bude sahranjen kako dolikuje, ali javnost ga više ne vidi kao ljudsko biće već samo kao teroristu i država nema sluha za njene vapaje.      Čitaoci koji su upoznati sa Antigonom lako će uočiti veze između ,,Kuće u plamenu” i drame kojom je roman inspirisan. Autorka svojim likovima čak (kao što je to često slučaj u savremenim verzijama klasika) daje imena slična Sofoklovim junacima i gotovo da uopšte ne odstupa od zapleta originala. Kraj, samim tim, ne bi trebalo da bude iznenađenje, ali to ne kvari utisak koji delo ostavlja, naprotiv – kao da ga pojačava. Od samog početka nad redovima koji su pred nama lebdi saznanje da je sudbina likova o kojima čitamo zapisana u kamenu i da se, iako je od nastanka originalnog teksta prošlo više od 2000 godina, neke stvari prosto nisu promenile. Fanatizam i fundamentalizam i dalje su tu, pitanje morala ostaje jedno od vodećih filozofskih pitanja, a jaz između ,,prirodnog” i ,,čovekovog” zakona i dalje zjapi, uprkos civilizacijskom napretku. Bilo da redove ,,Antigone” znate napamet ili ste, nekim čudom, uspeli da se izvučete na časovima srpskog i nikada je niste pročitali - ,,Kuća u plamenu” Kamile Šamsi čita se kao dvoglas. Ovaj roman je izuzetno savremen bez obzira na to što se bazira na tekstu starom milenijumima i upravo je to ono što ga čini toliko snažnim. Ne samo što podvlači činjenicu da su neka dela s razlogom večna, ,,Kuća u plamenu” podseća da jednako večni mogu biti i sukobi.      Ocena: 4/5      Izdavač: Štrik
Pročitajte celu vest