Kod nas nazvan: Priča o BrakuŽanr: Komedija | Drama | LjubavniRežija: Noah BaumbachGlumci: Adam Driver, Scarlett Johansson, Julia Greer...Priča:Pogled na brak koji je pred razvodom i borbu da se porodica drži na okupu.Moj osvrt:Početak filma je odličan. Zapravo to je najbolji momenat u celom filmu. Par koji se razvodi treba da napiše šta voli kod ovog drugog. I tu vidimo stvari koje vole jedno kod drugog i te stvari nisu nužno pozitivne. Ima tu otkačenih stvari, ludorija, nečeg zaista vrednog divljenja i nečeg što bi primetio samo onaj ko te iskreno voli. Ovde vidimo i neki delić onoga šta oni kao porodica predstavljaju i kako funkcionišu. Film je napravio odličan uvod koji je trebao da proširi na neku sliku njihovog porodičnog života.  Odmah potom film nastavlja u istom stilu - snažno, efikasno i implementira još jednu ideju. Izašli su iz veze ali ostalo je toliko stvari koje ih i dalje prate. Tu su pre svega navike kojih moraju da se oslobode. I tu donekle vidimo koliko su osećali sigurnost u takvim navikama. Potom vidimo kvalitete koje imaju a koje su dobili u toj bračnoj zajednici, vidimo koliko su ih ti kvaliteti učinili boljim. I tu je još jedan odličan pokazatelj šta oni gube razvodom. Jedini problem koji sam imao do ovog momenta je taj što to uglavnom vidimo kod žene. Ne verujem da je samo ona izašla sa sjajnim kvalitetima iz svega  ovoga. Možda Baumbah (režiser) malo ovde vuče na svoju vodenicu zbog njegovog razvoda.  I onda saznajemo šta je problem i zbog čega se razvode. I tu film počinje polako da me gubi. Razlog za razvod je to što je žena osam godina u senci muža. Ne, nemam problem sa tim. To je validan razlog da se neko oseća ne jako loše već užasno loše. Ono sa čim imam problem je što ne vidimo da su ni pokušali da pričaju o tome. Osam godina su u braku. Da li je moguće da razbiješ taj isti brak, da dete koje imaš bacaš u gadan period zato što te mrzi da popričaš nekada o tome i to sa sopstvenim supružnikom? Bukvalno ni jedan razgovor ne vidimo o tome, ni jedan pokušaj da se spase što se spasiti može. Ne mogu ovo da podarazumevam da se nekada u priči desilo. To je kao da u The Lives of Others ne prikažeš ništa za lika kojeg gledamo i kažeš "podrazumevaj da je on do jaja osoba i da je pokušavao da spasi ovaj bračni par".  I onda se priča širi na njenu porodicu i gledamo jedne od najjadnijih scena dijaloga ikada. Kao da su tri glumice koje se ni ne znaju, bez ikakve pripreme bacili tu, rekli im 2% onog što treba da se desi i rekli pričajte šta vam padne na pamet. Ponašanja i dijalozi su užasno bolni, izveštačeni, besmisleni. Trebali bi biti komični ali mene je svaka od tih scena jako bolela. Umesto da vidim reki razgovor ili raspravu bračnog para, moram da slušam besmislena blebetanja žene sa svojom porodicom i muškarca sa svojim prijateljima i saradnicima. Da se barem nešto iz tih dijaloga vidi, nešto što bi aludiralo na promenu u njihovim životima, imalo bi smisla.  I onda nešto što je zakovalo ovaj film među teški prosek. U priču se uključuju advokati. Lora Lini, Alan Alda i Rej Ljota su perfektni u svojim ulogama. Bez trunke sumnje bolji su i od Skarlet i od Adama. Ali oni jednostavno nemaju mesta u ovom filmu. Ok, mogli su da nam ubace advokate i pokažu samo malo koliko oni komplikuju celu priču. Ovde je to užasna patnja. U gomili scena moram da slušam kako oni lupetaju, izmišljaju, izvrću istinu i činjenice. I uspevaju u onome što treba da uspeju - da mi se zgade do krajnjih granica. Ali sve to traje predugo. Preuzeli su pozornicu. Bračni par ostaje u zapeću, brak se izgubio posle prvih 20 minuta filma.  I onda imamo i usputne priče koje čujemo, kako sporedni likovi pričaju o njihvom braku. Prvi problem - ništa nam ne kažu već samo troše naše vreme. Sve je to gomila pretpostavki i gomila rekla kazala. Šta je još veći problem? Što mi zapravo nismo dovoljno videli taj brak i tu vezu kako bi te priče sa strane mogli da procenimo kao prijateljske, dobronamerne ili one druge. Još jedan problem, svi ti likovi su gomila nebitnjakovića. U filmu niko nije izdvojen kao relevantan prijatelj pa da njihove reči zvuče bitno. Ovde ispada da su advokati najbolji prijatelji bračnog para - da, isti oni koji izvrću istinu serući po osobi koja ti je do nedavno bila supružnik. Bravo.  Kako se to odražava na dete. Ono hoće uglavnom da bude sa mamom. Ne iznosi neka posebna mišljenja ni o čemu. Zapravo, očekivao bih neki bes prema ocu ali ovaj klinac je totalno ravnodušan. Sve što radi a što baš i ne odgovara ocu deluje kao ponašanje klinca koji hoće da zeza tamo nekog lika ni zbog čega. Daj da mu malo vadim mast jer mi je jako dosadno danas. Baumbah (Režiser) se razveo od glumice Dženifer Džejson Li sa kojom ima sina baš kao likovi u ovom njegovom filmu. Zaista sam mislio da će na ekran doneti neku svoju priču. Mogao je da prikaže priču dve strane, mogao je da prikaže samo svoju, odlučio se za ništa.  Film se zove Marriage Story (Priča o Braku). Na žalost, ne vidimo ni B od tog braka. Vidimo tek trunku na početku i to je to. Zašto da žalim za razvodom i krajem njihove priče ako ne vidim šta se to završava. Zašto da se radujem tom raskidu kad ne vidim šta je to bilo loše u njihovoj vezi. Kako da me likovi ubede da nisu idioti kada nisam video ni jedan razgovor, ni jedan milisekund u kom bih prepoznao borbu da se taj brak očuva i da se dođe do nekog razumevanja. Supruga i ja smo u vezi već 13 godina. Bude tu svega i svačega i sa moje i sa njene strane ali osnovno je da se to pokušava rešiti razgovorom. Bude i svađe bude i rasprava bude i suza i vike ali to je sve sastavni deo braka. Ali šta god bilo, uvek prvo posmatramo dete i uvek se ravnamo po njemu. Ja u ovom filmu ne vidim ništa od toga. Dete nije pošteđeno njihovih idiotluka.  No, valja sam početak filma pa valja i kraj kada se sve to složi. Tih zadnjih nekoliko minuta su onakvi kakvi treba da budu. Prihvatanje stvari onakvim kakve jesu. Problem je što je iz celog filma, sveukupno pola sata vredno pažnje. Onih dva sata su potrošeni ni na šta. Ništa nam se ne govori o braku, o sukobu, o namerama, o emocijama. Čak i jedna burna rasprava do koje dolazi je užasavajuće besmislena. Eto, slušajte advokate koji slažu priču koje kao da su pravljene za toalet papir novine poput Informera. Ko voli, neka uživa. Ovde nećete videti brak jer ovo nije priča o braku. Doviđenja, prijatno.  Ako hoćete pravi film na ovu temu, pogledajte A Separation. Prvo, priča je realna. Videćete brak koji je već došao u fazu da ne može da traje. Jasno vam je zašto, jasno vam je kako je došlo do toga. Videćete raspravu i opipljive tenzije, videćete emocije koje pršte na sve strane. Bez usranih advokata, bez sakrivanja i jedne jedine stvari. Tamo su likovi ogoljeni do kraja. Tamo će vas njihov pad boleti. Žalićete za onim što gube. Bićete svesni situacije i emocija. I najužasnije od svega, videćete kako se to lomi na detetu. A sve to bez i jednog jedinog momenta patetike. To je film. A ne ovo holivudsko, hajpovano gubljenje vremena.Zanimljivosti:Film je zasnovan na Baumbahovom životu i njegovom razvodu sa Dženifer Džejson Li. Baumbah, Skarlet Johanson i Lora Dern su svi doživeli razvod dok je Adam Drajver dete razvedenih roditelja. Lik koji tumači Lora Dern je zasnovan na advokatici koja je zastupala nju i Skarlet Johanson na brakorazvodnim parnicama. Izvođenje "Being Alive" je Adam Driver izveo iz prvog pokušaja. Kada je dobila ponudu da glumi u ovom filmu, Skarlet je već bila u drugoj brakorazvodnoj parnici. Drajverova ideja je da njegov lik bude pozorišni reditelj. Adam Drajver je morao 15 puta da razbija zid dok to nije izvedeno kako treba. Naj scena: Početak.Moja ocena: 5/10
Pročitajte celu vest