,, Something in the way – poetry world of Kurt Cobain ... ... Muzika je od rane mladosti bila glavna preokupacija Kurta Kobejna. Dobivši u četrnaestoj godini električnu gitaru, on počinje sa uzimanjem časova ali samo onoliko dugo koliko mu je bilo potrebno da nauči pesmu Back in black grupe AC/DC, jer je po njegovim rečima to bilo sve što je trebalo znati. Otkrivajući u to vreme pank muziku, oslobađajući duh njene anarhičnosti i subverzivnosti, on oduševljeno izražava svoje ushićenje: Bila su to tri rifa i mnogo urlanja. U stvari, zvučalo je kao Led Cepelin, ali sam ja pokušavao da napravim da to bude što agresivnije i opasnije. Pitao sam se: kakav je u stvari pank rok? Koliko neprijatan? Otpanjivao sam svoje pojačalo najjače što sam mogao. Jednostavno nisam imao pojma šta to uopšte radim. Ipak, to je bio dobar način oslobađanja, bio je to moj posao, moja misija. Čim sam dobio gitaru postao sam opsednut njom, bio sam uveren da je to što radim specijalno i dobro, da imam nešto da dodam tom rokenrolu, da pokažem ljudima da umem da pravim odlične pesme... ... Nesvesno, bili su to prapočeci grandža( grunge, pokret u rok muzici proistekao iz Nirvanine andergraund kuhinje, pod uticajem pank roka , krajem osamdesetih, kasnije jedan od najbitnijih pokreta devedesetih, kao i u rokenrolu uopšte, gledano istorijski – Pearl Jam, Soundgarden... neki su od sledbenika i vodećih bendova), mutantnog oblika pank roka koji će postati svetski trend i muzika još jedne izgubljene tzv. generacije X( generacije rođene između 1967.-1974. godine)... ... Naše pesme imaju klasični pop standard: strofa, refren, strofa, refren, solo, loš solo... Sve u svemu mi zvučimo kao da Black flag i Black sabbath zlostavljaju The Bay city rollers i The Knack... ...  Šta je bilo to što je još definitivno opredelilo mladog Kobejna u muzičkom smislu, to što je početkom devedestih zapalilo svet rokenrola? Definitivno, tačka preloma, po rečima samog Kobejna, bio je koncert benda Black flag iz 1984. godine. Nakon pomenutog koncerta, Kurtove živopisne impresije su zvučale ovako: Koncert je bio super. Potpuno su me preokrenuli. Do kraja te nedelje proglasio sam se za čistokrvnog pank rokera. To saznanje mi je pomoglo da shvatim da mi nije potrebno da budem rok zvezda, da ja uopšte ne želim da budem rok zvezda. Do tada sam se često dvoumio... a u isto sam vreme želeo da se dokažem ljudima ali mi to u stvari nije bilo bitno i nisam to mogao. Bilo je to jako zbunjujuće. Zato sam bio jako srećan što sam se zaista saživeo sa pank rokom, jer mi je to omogućilo tih nekoliko godina vremena koliko mi je bilo potrebno da odredim svoj sistem vrednosti i da shvatim kakva sam ja osoba. Pank rok je bio Božiji dar... … Generacija X( ljudi rođeni u periodu između 1967.- 1974. godine 20. veka) koja je došla nakon panka,  svoj osećaj nemoći, neshvaćenosti i otpadništva, pronašla je u grunge muzičkom stilu, kao najautentičnijem izrazu, sa takvim kreativnim nabojem da, posustaloj muzičkoj industriji 20. veka, da poslednju veliku inekciju, poslednji istinski i iskreni pokušaj energetskog, kreativnog i svakog drugog vitalnog oživljavanja jednog životnog stila, revolucije, muzičkog izraza bunta čiji koreni sežu sve do sredine 20. veka( ili još bolje rečeno mnogo dublje, daleko u prošlost mraka Amerike koja je krajem 19. i početkom 20. stoleća kreirala spiritual, ragtime, blues, jazz & rhythm and blues, esencijalne korene sveukupne moderne muzike, pa i samog rock and rolla koji se pojavljuje kao kombinacija rhythm and bluesa & country western muzike kao bučna i iritantna crno-bela, buntovna i divlja kombinacija transformisanih afroameričkih korena i ritmova…)… Rock and roll je bio prva svetska revolucija izvedena nenasilnim metodama i bez kapi prolivene krvi. Pokrenula ga je mlada generacija stasala u haosu i brutalnom krvoproliću Drugog svetskog rata, željna vlastite muzike i totalno drugačijeg pogleda na svet od dotadašnjeg. Rock and roll je sve okrenuo naglavačke – od dotadašnjeg odnosa roditelja i dece( gde su deca trebala samo da se vide, ali ne i da se čuju, tj. da svojim životima kopiraju savršenstvo roditelja i sveta koji im se nametao kao nepromenjivi ultimatum), do igleda, jezika, načina ponašanja i zvua, zvuka kojeg će neko veoma iziritiran glasnoćom i nerazumevanjem istog nazvati zvukom džungle... ... Rock and roll je kao pokret( pre svega muzički i društveni) bukvalno promenio sve, mada je u samom početku zapravo bio muzika crnaca u interpretaciji belaca ... Koreni mu duboko zadiru u američku muzičku tradiciju, pre svega blues, tačnije njegovu urbanu, bučnu i električnu verziju događaja savremene popularne muzike... Crnački noćni klubovi i barovi mesto su nastanka presudnog rhythm & blues zvuka, mesto susreta starog klavirskog stila pivskih krčmi, kričavih i škripavih zvukova jazz saksofona, hrapavih i treperavih tonova vrelih noći i još uzavrelijih kotrljajućih tonova i klavirskih ritmova, i napokon, zvuka ubitačne električne gitare, novog bučnog čuda koje će uskoro osvojiti svet, elektrificirani svet 20. veka... Legendarni bluzeri – Muddy Waters i Elmore James, svojim su novim urbanim, sirovim, vrelim i električnim gitarskim bottleneck stilom kao predvodnici svojih r’n’b orkestara preneli duh bluesa sa delte Mississippija u elektrificirani čikaški stil, stvorivši osnovu za novu, rock and roll eru popularne muzike – jednako divlju i energičnu, ali svojim melodičnijim senzibilitetom bližu belačkoj publici... A onda se, tokom prve polovine pedesetih godina 20. veka, neko od pronicljivih američkih belih alhemičara dosetio da vreli crnački rhythm & blues stopi sa belačkom country & western muzikom u nameri da dobije mešavinu punu ritma uz koji bi publika svih vera i boja mogla da igra, pleše i pljeska rukama... Prvobitni hitovi crnih autora u belim verzijama raspalili su maštu i neobuzdanu energiju mladih generacija tokom pedesetih... … Nirvana je, u tom talasu, dala idealno – tipski izraz generacije koja je, estetiku muzičkog izraza i poezije razbijenog smisla, paradoksalno pretvorila u smisleni umetnički izraz, feeling i vibe. Svemu tome, harizma Kurta Kobejna, koja i danas ne prestaje, dala je poseban lični pečat, koji se i dalje oseća kao izraz življenja sopstvene umetnosti, sa gorkim ukusom samodestrukcije, koja bol i otuđenost odrastanja na kraju 20. veka transportuje u večnost… … Bio je to krik jedne generacije, koja se pobunila protiv kulture konzumerizma i zaglupljivanja. Sa svojim distorziranim gitarskim zvukom, ubitačnim snažnim bubnjevima i cvilećim glasom vokala, “Grunge” je bio poslednja muzička revolucija našeg doba. Revolucija jede svoju decu, to znamo. Ni Kurt Cobain od toga nije mogao pobeći, sve da je i hteo… … Priča koja sledi kratak je i sažet osvrt na neobičan poetski svet Kurta Kobejna … Ostavimo samoj lirici da govori o sopstvenoj lepoti i snazi pisane reči, duhovnim bitnostima koje nadilaze prolaznost vremena svojom čudesnom imaginacijom i nadahnućem … IN BLOOM ... Sell the kids for foodWeather changes moodsSpring is here againReproductive glandsHey - he's the oneWho likes all our pretty songsAnd he likes to sing alongAnd he likes to shoot his gunBut he knows not what it meansKnows not what it means, when I say:He's the oneWho likes all our pretty songsAnd he likes to sing alongAnd he likes to shoot his gunBut he knows not what it meansKnows not what it means when I say ah...We can have some more - nature is a whoreBruises on the fruit - tender age in bloomHey - he's the oneWho likes all our pretty songsAnd he likes to sing alongAnd he likes to shoot his gunBut he knows not what it meansKnows not what it means, when I say:He's the oneWho likes all our pretty songsAnd he likes to sing alongAnd he likes to shoot his gunBut he knows not what it meansKnows not what it means when I say ah...He's the oneWho likes all our pretty songsAnd he likes to sing alongAnd he likes to shoot his gunBut he knows not what it meansKnows not what it means when I say:He's the oneWho likes all our pretty songsAnd he likes to sing alongAnd he likes to shoot his gunBut he knows not what it meansKnows not what it means [2x]Knows not what it means when I say ah...   … Pesma In bloom predstavljala je zapaljiv, veoma ironičan i sarkastičan komentar Kurta Kobejna na sve one ljude koji su voleli i pevali Nirvanine pesme bez ikakvog razumevanja, brutalan napad na sve folirante koji su se kačili na andergraund fazon kada je on isplivao iz svojih mračnih katakombi s kraja osamdesetih sa Nirvaninim debi albumom Bleach i uzdigao se na nivo neviđene popularnosti i komercijalnosti izlaskom ultimativnog albuma Nevermind, godine 1991. … ... Nisam želeo da dopustim svom egu da prizna da smo jedan odličan bend, da zaslužujemo u potpunosti svu pažnju koju smo dobijali, da kažem da smo bolji od 99% svega što je tada bilo komercijalno. Mislim, znao sam da smo najmanje 100 puta bolji od jebenih ,, Guns’n’ roses“ i ,, Whitesnake“ ili bilo kojeg sličnog sranja. Samo mi je bilo krivo zbog toga što u andergraundu postoje mnogi bendovi koji su jednako dobri kao mi, mnogi i bolji, a mi smo jedini kojima se poklanja pažnja. Bilo mi je žao što smo mi jedini bili izloženi široj publici... … Objašnjavajući smisao pesama Nirvane poput In bloom Kobejn je rekao da se one odnose na njegov prezir prema otrovima, mačo muškarcima i nasilnicima … Odrastajući u maloj sredini rodnog Aberdina(koji nikad nije voleo, a koji ga istovremeno nikad nije prihvatao i razumeo), kraj Sijetla, sredini koja je imala jako malo razumevanja prema drugačijim ljudima i shvatanjima života( od onog tipično palanačkog, malograđanskog) , Kurt je u ranoj mladosti stvorio vlastiti svet i uobličio ga na sledeći način: ,, Odlučio sam da živim život zapuštenika… da se ne družim ni sa kim, jer se nisam mogao nositi sa njihovom glupošću”…  Prvobitno napisana kao žestoka hardcore punk stvar In bloom je  nastala kao reakcija na  sve veći broj ljudi izvan underground muzičke scene, koji su posećivali koncerte Nirvane nakon objavljivanja njihovog prvog albuma Bleach, a koje je Kobejn prezirao, o čemu svedoče stihovi ‘’He’ s the one who likes our pretty songs, and he likes to sing along and he likes to shoot his gun but he knows not what it means…” Konačna, sporija verzija pesme koja se našla na albumu Nevermind, naišla je na odličan prijem kod šire publike, i bitno je doprinela komercijalnom uspehu albuma…  ... Bitlsi devedesetih, Nirvana Kurta Kobejna, isprljani durovima, izronivši iz subverzivnih i mračnih katakombi andergraunda Amerike prosvetlili su svet rokenrola nizom besmrtnih numera, bisera za sva vremena. Bile su to, pre svih, sledeće pesme: About a girl( bitlsovski lepršava, ljubavlju obojena, perfektna kombinacija andergraund beskompromisnosti i pop rok melodičnosti – kombinacija koju će Kobejn dovesti do savršenstva, ujedinivši pankersku ogoljenost i melodični pop klasicizam), Smells like teen spirit( buntovna, nihilistična himna devedesetih), In bloom( sarkastični osvrt na naivnu idiličnost šezdesetih), Lithium( odraz Kobejnovog čudesnog trenutka sreće i jedinstvene lirike), Polly( još jedan vanvremenski pop biser u kobejnovskom grandž maniru), Something in the way( ogoljena životna priča, aberdinski bluz Kurta Kobejna lutalice), Scentless apprentice( zastrašujući zvučni pank rok udar na rubnim područjima mizantropije i haosa), Heart-shaped box( hiper senzibilna, očaravajuća, melanholična, bolno iskrena i dirljiva), All apologies( gotovo romantična, posvećena supruzi Kortni Lav i tek rođenoj ćerkici Frensis Bin), Rape me( brutalno surova, sarkastična, posvećena sistemu dušebrižnika i silovatelja kreativnih i drugačijih od proseka), Lake of fire( jedan od besmrtnih, opraštajnih unplugged osvrta na sjajne Meat puppets), The man who sold the world( unplugged posveta princu metamorfoze Davidu Bowieu, njegovom obolelom bratu i svima onima koje je svet nepravedno odbacio proglasivši ih ludima... neopisivo senzibilna i dirljiva stvar) i Where did you sleep last night?, vanvremenski bluz mitskog lutalice Huddie Leadbellyja, ostavljen za sam kraj Kobejnove čudesne ovozemaljske misije, nešto tako moćno, iskreno, osećajno i dirljivo da prevazilazi moć reči i bilo kakve relevantne deskripcije, čisto krvareće bluz srce i opraštajni krik jedne neshvaćene, ranjene duše ...  … Kao reakciju na neočekivani uspeh pesme i odličan prijem kod onih na koje se pesma odnosi i koje ismeva, bend je snimio čuveni crno – beli spot, koji prikazuje Nirvanu kao boys bend, a trojac kao dobre momke, sa urednim frizurama i skupim odelima, koji poput kultnih pop bendova iz šezdesetih, pevaju pesmice hiljadama napaljenih devojčica, koje u euforiji urlaju iz sveg glasa i bacaju bruseve na stejdž… Da bi dodatno isprovocirali homofobičnu gomilu kojoj se sarkastična In bloom obraća, bend se u jednoj od verzija spota pojavljuje u haljinama … Šok za sistem bio je kompletan – čisti, beskomropisni, ironično brutalan i sarkastičan underground Kurta i ekipe … ... Počeo sam da primećujem sve više prosečnih klinaca na našim koncertima, a ja ih zaista nisam želeo na svom koncertu. Na kraju su stvarno počeli da mi idu na živce. Postao sam totalno odvratan, pokazivao sam svoj penis i oblačio se u haljine i stalno sam bio totalno pijan... Prodaj decu za hranuVreme menja raspoloženjaProleće je ponovo ovdeReproduktivne žlezde Hej – On je tajKoji voli sve naše lepe pesmeI on voli da peva zajedno [sa nama]I on voli da puca iz svog pištoljaAli on ne zna šta to značiNe zna šta to znači, kada kažem: On je tajKoji voli sve naše lepe pesmeI on voli da peva zajedno [sa nama]I on voli da puca iz svog pištoljaAli on ne zna šta to značiNe zna šta to znači, kada kažem Možemo imati još malo – priroda je kurvaModrice na voću – nežno doba u cvatu Hej – On je tajKoji voli sve naše lepe pesmeI on voli da peva zajedno [sa nama]I on voli da puca iz svog pištoljaAli on ne zna šta to značiNe zna šta to znači, kada kažem On je tajKoji voli sve naše lepe pesmeI on voli da peva zajedno [sa nama]I on voli da puca iz svog pištoljaAli on ne zna šta to značiNe zna šta to znači, kada kažem: Hej, on je tajkoji voli sve naše lijepe pjesmeI on voli da pjeva zajedno [sa nama]I on voli da puca iz svog pištoljaAli on ne zna šta to značiNe zna šta to znači, kada kažem: On je tajKoji voli sve naše lepe pesmeI on voli da peva zajedno [sa nama]I on voli da puca iz svog pištoljaAli on ne zna šta to značiNe zna šta to znači, kada kažem Ne zna šta to značiNe zna šta to značiNe zna šta to znači kada kažem COME AS YOU ARE … Come as you are, as you wereAs I want you to beAs a friend, as a friendAs a known enemyTake your time, hurry upChoice is yours, don't be lateTake a rest as a friendAs an oldMemoria, memoriaMemoria, memoriaCome doused in mud, soaked in bleachAs I want you to beAs a trend, as a friendAs an oldMemoria, memoriaMemoria, memoriaWhen I swear that I don't have a gunNo I don't have a gunNo I don't have a gunMemoria, memoriaMemoria, memoria(And I don't have a gun)When I swear that I don't have a gunNo I don't have a gunNo I don't have a gunNo I don't have a gunNo I don't have a gunMemoria, memoria … Jedna od najpopularnijih pesama sa albuma Nevermind je svakako Come as youare koja prvobitno i nije bila planirana za ovaj album. Ova pesma, na kontradiktoran način govori o tome kako očekujemo da se ljudi ponašaju… Kurt je svojevremeno došao na tačku gde je morao žrtvovati i poslednji deo sebe za svoju umetnost, jer je tako svet tražio od njega. Mislim da je to bio jedan od glavnih okidača zašto se on osećao da ne pripada ovom svetu i da bi svi bili sretniji bez njega – kaže Frances Cobain, ćerka pokojnog Kurta Kobejna u intervjuu za ugledni “Rolling Stone”… Lagane note i melodični ritmovi daju slušaocu privid uljuljkanosti i prihvaćenosti, da bi potom usledile reči No i don’t have a gun od kojih prolazi jeza. Kobejn je rekao da je želeo da ovom pesmom pokaže kako je njegova poezija pisana za svet a ne za pojedinca i kako u ovom poremećenom svetu ima mesta za svakoga… Ako umrete, vi ste potpuno sretni i vaša duša živi negde drugde. Ne plašim se smrti. Potpuni mir nakon smrti, kada postaneš neko drugi, to je najbolja nada koju možeš imati… Dođi kakav jesi Kakav si bio Kakav ja želim da budeš Kao prijatelj Kao prijatelj Kao stari neprijatelj Samo polako Požuri Tvoj je izbor Nemoj da kasniš Odmori se Kao prijatelj Kao staro sećanje Sećanje Sećanje Sećanje   Dođi sav blatnajav Potopljen u izbeljivač Kakav ja žeim da budeš Kao trend Kao prijatelj Kao staro sećanje Sećanje Sećanje Sećanje   I kunem se Da nemam pištolj Ne, nemam pištolj Ne, nemam pištolj Sećanje Sećanje Sećanje (nemam pištolj)   I kunem se Da nemam pištolj Ne, nemam pištolj Ne, nemam pištolj Ne, nemam pištolj Ne, nemam pištolj Sećanje Sećanje   LITHIUM … I'm so happy, 'cause today I've found my friendsThey're in my headI'm so ugly, that's okay, 'cause so are youWe've broke our mirrorsSunday morning, is every day for all I careAnd I'm not scaredLight my candles, in a daze, 'cause I've found GodYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeahI'm so lonely, that's okay, I shaved my headAnd I'm not sadAnd just maybe I'm to blame for all I've heardBut I'm not sureI'm so excited, I can't wait to meet you thereBut I don't careI'm so horny, that's okay, my will is goodYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeahI like it, I'm not gonna crackI miss you, I'm not gonna crackI love you, I'm not gonna crackI killed you, I'm not gonna crackI like it, I'm not gonna crackI miss you, I'm not gonna crackI love you, I'm not gonna crackI killed you, I'm not gonna crackI'm so happy, 'cause today I've found my friendsThey're in my headI'm so ugly, that's okay, 'cause so are you,We've broke our mirrorsSunday morning, is every day for all I care,And I'm not scaredLight my candles, in a daze, 'cause I've found GodYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeah, yeahYeahI like it, I'm not gonna crackI miss you, I'm not gonna crackI love you, I'm not gonna crackI killed you, I'm not gonna crackI like it, I'm not gonna crackI miss you, I'm not gonna crackI love you, I'm not gonna crackI killed you, I'm not gonna crack   … Koliko je album Nevermind dobar, svedoče hitovi koji se na njemu nalaze, a jedan od njih je svakako Lithium. Bila je to pesma Kurta Kobejna posvećena čoveku koji se okreće religiji usred suicidalnih, depresivnih misli … Iako je postojalo i mišljenje da je naziv ove kultne pesme referenca na izjavu nemačkog filozofa i ideologa komunizma Karla Marksa da je religija ,,opijum za narod”, sam Kobejn je objasnio da se pesma odnosi na čoveka koji se okreće religiji nakon smrti svoje devojke… Lithium je na najbolji mogući način akumulirao i izneo svu oslobobađajuću snagu nadahnutog besa Nirvane, spojivši kobejnovske krajnosti između nagomilane tišine i eruptivne eksplozije besa koje su dominirale u ključnim momentima njihovog celokupnog stvaralaštva, izvlačeći iz pomenute iskričave napetosti krajnosti emocija ono što je Nirvanu činilo posebnom … tako jedinstvenom kombinacijom poetičnosti brutalnosti, pop elemenata liričnosti i razarajućeg rokerskog besa, nihilistične energičnosti koja je rušila sve pred sobom izranjajući iz pupoljaka gotovo romantične liričnosti … Na razmeđi nežnog šapata i grmljavine razularenog besa egzistirala je kreativna tačka izvorišta Nirvanine nepresušne energije i jedinstvenosti ugođaja koji nikog nije mogao ostaviti ravnodušnim … Upravo je album ,,Nevermind” najbolje oslikao svo to bogatstvo krajnosti – tišine i buke … Ovo četiri minuta dugo remek delo stoji rame uz rame sa nosiocem Nevermind albuma, pesmom Smells Like Teen Spirit. Pesma govori o čoveku koji ostaje bez ljubavi svog života, koju odnosi smrt, a koji izlaz iz patnje pronalazi u religiji i Bogu… Sam naziv pesme – Lithium, uvodi nas u čudesni svet dramatike Kurta Kobejna, sve njegove unutarnje lomove, traume, besove i moguća rešenja istih, potragu za unutrašnjim mirom koji do kraja nije pronašao … Litijum je lek koji zapadni psihijatri koriste za lečenje manijakalno-depresivne psihoze, tzv. bipolarne psihoze. Mentalna bolest je problem, a bipolarnost, dobro i zlo i večita bitka između ta dva pola, dve ljudske krajnosti, su u samoj srži Kobejnovog života, srži njegovog kreativnog pripovedanja i dramatike koja je stalno plutala u nekom čudesnom svetu između krajnosti … Na kraju svega nalazila se brutalna ironija između redova neobičnih stihova,  autorov nemilosrdni sarkazam i nihilistični osvrt na depresiju i bespomoćnost razrešenja bilo kojeg ozbiljnijeg čovekovog egzistencijalnog i duhovnog problema, ponor tame savremenog sveta bez empatije … Akter iz pesme “uzima” religiju kao lek litijum, kako bi pronašao izlaz iz ništavila u kojem se našao i kako bi pronašao snagu da ne “pukne” i ne pođe za onom koje više nema.  Pesma počinje lagano, uz zvuk gitare i čuveni stih:I’ m so happy  because today I found my friends they’ re in my head…a kako odmiče poprima brži i energičniji ritam, koji prati Kobejnovo urlanje u toku strofe, dok pesma završava uznemirujućim stihovima poput I miss you I’m not gonna crack…koji  čine da žmarci prođu kroz kičmu. Sam autor pesme i pevač Nirvane, Kurt Cobain, počinio je samoubistvo nakon više godina zavisnosti od heroina. Sumnja se, mada nikada nije potvrđeno, da je i on bolovao od bipolarnog poremećaja. “The story is about a guy who lost his girlfriend, I can’t decide what caused her to die, let’s say she died of AIDS or a car accident or something, and he’s going around brooding and he turned to religion as a last resort to keep himself alive. To keep him from suicide.”U stihovima : “I like it. I’m not gonna crack. I miss you. I’m not gonna crack. I love you. I’m not gonna crack. I kill you. I’m not gonna crack”kao da se Kobejn nalazi u maničnoj fazi, u kojoj misli lete bez pauze i reda (racing thoughts).Jedno je ipak sasvim sigurno - pesma Lithium je jedini litijum koji se obavezno uzima bez recepta, u situacijama kada smo na ivici da “puknemo”…    Jако сам срећан јер сам данас пронашао своје пријатеље Они су у мојој глави Тако сам ружан, али у реду је јер си ружан и ти Поломио сам сва огледала Недељно јутро је сваки дан што се мене тиче И нисам уплашен Палим своје свеће, омамљен Јер сам пронашао Бога   Да, да, да, да Да, да, да, да Да, да, да, да Да   Толико сам усамљен, али то је у реду Обријао сам своју главу И нисам тужан И можда сам само ја крив за све што сам чуо Нисам сигуран Тако сам узбуђен Не могу да дочекам да те сретнем тамо И брига ме Толико сам напаљен, али у реду је моја воља је добра   Да, да, да, да Да, да, да, да Да, да, да, да Да   Свиђа ми се то, нећу пући Недостајеш ми, нећу пући Волим те, нећу пући Убио сам те, нећу пући   Свиђа ми се то, нећу пући Недостајеш ми, нећу пући Волим те, нећу пући Убио сам те, нећу пући   Тако сам срећан јер сам данас пронашао своје пријатеље Они су у мојој глави Тако сам ружан, али у реду је јер си ружан и ти Поломио сам сва огледала Недељно јутро је сваки дан што се мене тиче И нисам уплашен Палим своје свеће, омамљен Јер сам пронашао Бога   Да, да, да, да Да, да, да, да Да, да, да, да Да   Свиђа ми се то, нећу пући Недостајеш ми, нећу пући Волим те, нећу пући Убио сам те, нећу пући   Свиђа ми се то, нећу пући Недостајеш ми, нећу пући Волим те, нећу пући Убио сам те, нећу пући   POLLY …   Polly wants a crackerI think I should get off her firstI think she wants some waterTo put out the blow torchIsn't me,Have some seedLet me clip,Dirty wingsLet me take a ride,Hurt yourselfWant some help,Help myselfGot some rope,Have been toldPromise you,Have been trueLet me take a ride,Hurt yourselfWant some help,Help myselfPolly wants a crackerMaybe she would like more foodShe asks me to untie herA chase would be nice for a fewIsn't me,Have some seedLet me clip,Dirty wingsLet me take a ride,Hurt yourselfWant some help,Help myselfGot some rope,Have been toldPromise you,Have been trueLet me take a ride,Hurt yourselfWant some help,Help myselfPolly saidPolly says her back hurtsShe's just as bored as meShe caught me off my guardIt amazes me, the will of instinctIsn't me,Have some seedLet me clip,Dirty wingsLet me take a ride,Hurt yourselfWant some help,Help myselfGot some rope,Have been toldPromise you,Have been trueLet me take a ride,Hurt yourselfWant some help,Help myself   … Tekst Kobejnove numere Polly,  jedne od legendarnih sa neprevaziđenog, kultnog albuma Nevermind koji je otvorio devedesete burom nove, a ispostaviće se i poslednje prave rock and roll revolucije( postavši na neki način epitaf jedne buntovne ideje stare pola veka, najmanje, ili samo uslovno rečeno ako se uzme njena radikalna bit kao osnova suprotstavljanja normama starog, konformističkog, prevaziđenog sveta ispraznih i okoštalih normi i pravila) bio je napisan na osnovu stvarnog događaja u Takomi, iz juna 1987., kada je izvesnu, 14 godina staru devojčicu, koja se vraćala sa koncerta uhvatio manijak, potom je silovao i držao je obešenu o krov svoje kolibe mučeći je na razne načine …   "Imam molbu za naše fanove. Ako bilo ko od vas mrzi homoseksualce, žene ili ljude druge boje kože, molimo vas da nam učinite jednu uslugu - ostavite nas jebeno na miru. Prošle godine su dvojica propalih proizvoda sperme i jajašca silovala jednu devojku dok su pevala našu pesmu ’Polly’. Teško mi je da živim sa saznanjem da se u našoj publici nalazi takav plankton”, napisao je Kobejn u posveti na albumu “Incesticide”.   … Silovanje je bila jedna od stalnih Kurtovih tema( kao i svaka druga vrsta nasilja i nerazumevanja, bile one fizičke ili duhovne prirode). Posebno je bila interesantna jedna Kobejnova izjava na tu temu, koja je snažno uzburkala duhove feministkinja … Naime, Kurt je rekao ,, da ne treba žene učiti kako da se brane od silovatelja,  već treba muškarce naučiti da ne siluju žene”. Izjava je napravila totalni haos, kao i većina onoga što je Kurt činio, pevao, radio u javnosti ili privatnom životu kao neko natprosečno inteligentan, kreativan, buntovan, slobodan i u svakom smislu drugačiji od mase, proseka uopšte …   Poli hoće belčugu. Valjda treba prvo ja da siđem s nje. Mislim da hoće vode. Da ugasi aparat za zavarivanje.   Nisam ja. Mi imamo nešto semena. Daj da puknem. Tvoja prljava krila. Daj da se provozam. Nemoj se povrediti. Treba mi malo pomoći. Da pomognem sebi. Imam neko uže. Rečeno ti je. Obećavam ti. Bio sam iskren. Daj da se provozam. Nemoj se povrediti. Treba mi malo pomoći. Da pomognem sebi.   Poli hoće belčugu. Možda bi htela nešto hrane. Traži da je odvežem. Nekima bi prijala potera.   Nisam ja. Mi imamo nešto semena. Daj da puknem. Tvoja prljava krila. Daj da se provozam. Nemoj se povrediti. Treba mi malo pomoći. Da pomognem sebi. Imam neko uže. Rečeno ti je. Obećavam ti. Bio sam iskren. Daj da se provozam. Nemoj se povrediti. Treba mi malo pomoći. Da pomognem sebi.   Poli je kaže.   Poli kaže da je bole leđa. I dosadno joj je baš kao i meni. Uhvatila me nespremnog. Zadivljuje me, taj nagon za samoodržanjem.   Nisam ja. Mi imamo nešto semena. Daj da puknem. Tvoja prljava krila. Daj da se provozam. Nemoj se povrediti. Treba mi malo pomoći. Da pomognem sebi. Imam neko uže. Rečeno ti je. Obećavam ti. Bio sam iskren. Daj da se provozam. Nemoj se povrediti. Treba mi malo pomoći. Da pomognem sebi.   DRAIN YOU …   One baby to another says -I'm lucky to have met youI don't care what you thinkUnless it is about meIt is now my duty to completely drain youA travel through a tubeAnd end up in your infectionChew your meat for youPass it back and forthIn a passionate kissFrom my mouth to yoursI like youWith eyes so dilatedI've become your pupilYou've taught me everythingWithout a poison appleThe water is so yellow, I'm a healthy studentIndebted and so grateful -Vacuum out the fluidsChew your meat for youPass it back and forthIn a passionate kissFrom my mouth to yoursI like youYouYouYouYouYouOne baby to another says -I'm lucky to have met youI don't care what you thinkUnless it is about meIt is now my duty to completely drain youA travel through a tubeAnd end up in your infectionChew your meat for youPass it back and forthIn a passionate kissFrom my mouth to yoursSloppy lips to lipsYou're my vitaminsI'm like you   … Kobejn je napisao mnoge pesme pre nego što su ugledale svetlost dana na albumu Nevermind, ali je pesma Drain You,nastala u studiju, za vreme rada na albumu. Iako, Kobejn nikad nije otkrio ko mu je poslužio kao inspiracija za pesmu, pretpostavlja se da je to bila Kortni… Po rečima Nirvaninog biografa : Drain you je ljubavna pesma ili bolje rečeno pesma o ljubavi … Bebe koje se pominju u pesmi predstavljale su : dve osobe svedene na stanje savršene nevinosti njihovom ljubavlju. Po rečima samog Kobejna stihovi pesme ,,Drain you” naterali su ga da : razmišlja o dvoje klinaca koji su u istom bolničkom krevetu … Tzv. ,, medicinske teme” o bolestima i lekovima postale su vremenom jedna od centralnih tema Kobejnovih turobnih pesama …  Kobejn je jednom prilikom izjavio da je pesma Drain You jedna od najboljih Nirvaninih pesama i da je sviraju na gotovo svakoj svirci. Kobejn je, u intervjuu za Roling Stone magazin iz 1993. godine, rekao: “I think there are so many other songs that I’ve written that are as good as ‘Smells Like Teen Spirit’, like ‘Drain You.’ I love the lyrics, and I never get tired of playing it. Maybe if it was as big as ‘Teen Spirit,’ I wouldn’t like it as much.”…   Jedna beba kaze drugoj Srecan sam sto sam te upoznao Ne zanima me sta ti mislis Osim ako se radi o meni Moja je duznost sada da te potpuno isusim Putujem kroz cev I zavrsavam u tvojoj infekciji   Zvacem tvoje meso umesto tebe Prebacujem ga nazad i napred U strasnom poljupcu Iz mojih usta u tvoja Dopadas mi se   Sa
Pročitajte celu vest