Da, znam! Nisam se skoro osvrtao na novije horore – uglavnom zato što su tako srednjački i nevredni detaljnije priče – ali ipak, come ON! Nije baš da se ništa tu ne može pogledati...             Bliži se krah ove godine, pa sam ovaj moj osvrt na ovogodišnju horor produkciju podelio u tri celine, i to: 1) VREDI PAŽNJE (može se pogledati – mada se uglavnom kreće oko 3-, pa stoga nije baš ni mnogo pod obavezno); 2) SAMO ZA ZADRTE (mnogohajpovana čuda koja su manje-više razočmarala), i 3) ĐUBRE (potpuno gubljenje vremena).             Za početak, evo 10 filmova vrednih pažnje, i 4 koja smesta bacite u kantu ako ste ih uopšte skinuli ili za gledanje razmatrali.             Ostali će biti razmotreni i prikazani na ovom mestu uskoro... VREDI PAŽNJE El bosque negro (The Black Forest) (Bra, 2018) *** 3- Evo malo egzotike: brazilski ljuti začini u krvavoj ali i atmosferičnoj priči iz džungle, gde je crna magija otprilike poslednje i jedino utočište ugnjetenih da se zaštite od zlikovaca svih boja.  Fino je to, prijatno, lepo uslikano (mada je fotografija bledunjava), ima ugođaj autentičnosti kakav se retko viđa – ali, malkice je predugo, i ta glavna junakinja je mogla biti malo simpatičnija i prijemčivija za puniju unesenost. Assassination Nation (USA, 2018) **(*) 3- Prenadrkano hiper-pre-režirano bombastično nešto: demonstracija formalne sile ipak jedva uspeva da prikrije odsustvo čvršće supstance. Mislim, okej, ova storija o razotkrivanju mračnih tajni stanovnika jednog američkog malog mista ima pretenzije da bude satira (i parabola o ženskom oslobađanju + osnaženju),  ali bojim se da joj za punopravno nošenje te etikete ipak fali još malo pameti i nešto duha. Čak i polovično, međutim, to je oku prijatno i zabavno za videti. Valley of Shadows (Nor, 2017) **(*) 3- Bajkoviti atmosferični norveški ultraslowburn nordijski gotik, borderline nenarativni minimalizam o plavokosom dečaku u nordijskim divljinama,  u kraju gde „vukodlak“ kolje ovce, koji se zaputi na dugačko (i time mislim duuugaaačkoooo) putešestvije kroz ledene, ladno-zelene i magličaste šume –  ka nekoj vrsti nekonkluzivne samospoznaje (?), odrastanja, ili tako nečega maglovitog. Braid (USA, 2018) **(*) 3- Hiperstilizovana bizarnost teška za prepričati (a i da to učinim – ko bi mi poverovao?) – svodi se na uvrnutu psiho-dramu između dve drugarice i poremećene majke jedne od njih, u pustoj južnjačko-gotičarskoj kućerini.  Lepo je to sve, ali malko praznjikavo, predugo i nedovoljno prijemčivo: glavne curice su isprva polusimpatične, ali brzo počnu da smaraju i gube čak i tolerantnijeg gledaoca. The Possession of Hannah Grace (USA, 2019) **(*) 3- Još jedan nekro-horor u mrtvačnici gde leš koji nije sasvim upokojen pravi razna sranja: ovo se polako pretvara u novi podžanr, ali OK, ambijent je fino uslikan, morbidan, i film ima simpa mračan ugođaj vredan pažnje,  iako je na kraju balade sve to prilično jednokratno i nekonsekventno. Liverleaf (Jap, 2018) *** 3- Nasilje rađa nasilje, ili: Ludi Japanci se međusobno kolju, pale, zasecaju, (samo)ubijaju i sve ostalo što im padne na mračne umove u ovoj, kakti satirično intoniranoj, kritici „ove današnje zabludele mladeži“  i njihove sklonosti ka „vršnjačkom nasilju“ koje se ovde otima kontroli koju nikad nije ni imalo. The Perfection (USA, 2018) **(*) 3- Horor smešten među sviračice čela (valjda mu se tako ova sprava zove?) – ali, hej, nije to baš tako ozbiljno kao što možda zvuči: radi se o psiho trileru punom twistova, gde se ne zna ko je veći psiho (a u toj činjenici je glavni izvor svih preokreta). Ima to jedan prijatan sicko vajb i dovoljno je dinamično i zabavno za overiti, iako je, ehm, daleko od perfekcije. The Cleaning Lady (USA, 2018) **(*) 3- Ovaj horor-triler bio bi znatno bolji kad bi imao kraj! Istina, treba mu poprilično (previše!) vremena da razvije svoju storiju o nakazolikoj služavki koja se fixira na svoju bogatu poslodavku, a onda, taman kad stvarno postane zabavan u poslednjih 20-ak minuta (ako ste izdržali dotle!)  – on se, naprosto, prekine jednim totalno frustrirajućim i neverovatno promašenim ne-krajem. Ipak, zbog one torture i saspensa i splatera i makljaže pred kraj vredi ga overiti. Inhuman Kiss (Indo, 2019) **(*) 3- Još jedna indonezijska varijacija na temu „krasue“- žene čarobnih moći kojoj se noću odvaja glava od tela i lebdi uokolo dok iz nje vise pluća i iznutrice, i pravi sranja seljanima. Ovde je ta folk-treš premisa urađena sa više para, boljim glumcima i režijom, i sa nešto više naglaska na dramskoj potki  – mada, ne brinite, pred kraj imamo čak i nešto malo monster-rvanja, udarilo čudo na čudeso! Sasvim prijatan komad egzotike da malo odmorite dušu od američkih „5 friends in a van“ slešera i „morons with cameras in an asylum“ faund futidža. Wounds (USA, 2019) **(*) 3- Ne znam šta se tačno ovde desilo – novela na kojoj je ovo zasnovano je odlična, i vrlo jeziva: plus, obratite pažnju na njenog autora, Nejtana Balingrada – obe njegove zbirke su odlične, i možda ih čak i vidite na srpskom u bliskoj budućnosti. Međutim, u filmu je reditelj (onaj Babaduk što je pravio precenjeni Under the Shadow pre par godina) više pažnje posvetio raspadu jedne ionako klimave veze negoli iracionalno-natprirodnom hororu, tako da je potencijale za punu stravu jedva dotakao, jedva s dva prsta pipnuo ali nedovoljno exploatisao.  Drama je onako, podnošljiva, ali svakako ne nešto po sebi mnogo vredno pomena, a njoj svakako ne pomaže što bi film trebalo da nosi onaj bezlični, drvenkasti Armi Hamer. Možda je bar donekle stvar u različitim medijima, ali dok mi na papiru nije smetala neobrazloženost i nekonkluzivnost horor fenomena, u filmu to definitivno smeta i proizvodi frustrirajući osećaj, naročito na „WTF – TO JE TO?“ kraju. ĐUBRE Antrum The Deadliest Film Ever Made 2018 *(*) 1+ Mermaid Down 2019 *(*) 1+ Hex 2017 *(*) 1+ The Night Sitter 2018 *(*) 1+ ---NASTAVIĆE SE...
Pročitajte celu vest