Širli Džekson je američka spisateljica, čiji su radovi inspirisali pisce, poput Stivena Kinga, Nila Gejmana i Ričarda Matesona. Najpoznatija je, možda, po pripovetkama "Lutrija" i knjizi "Ukleta kuća na brdu", smatran jednim od najboljih romana o duhovima, koji su ikada napisani, a koji meni, na žalost, neprestano izmiče iz ruku u biblioteci. Knjiga "Oduvek smo živeli u zamku" se gotovo smatra klasikom američke književnosti i već se uveliko snima adaptacija u kojoj glavne uloge tumače Sebastijan Sten, Taisa Farmiga i Aleksandra Dadario. Moja očekivanja za ovaj roman su bila izuzetno visoka. Nadala sam se napetoj i jezivoj, gotičkoj drami, a sudeći po preporukama i recenzijama, delovalo je da je knjiga kao stvorena za mene. Međutim, kako to najčešće biva, knjiga, ne samo da moja očekivanja nije ispunila, već me je u potpunosti razočarala. Najpre, nešto malo o radnji. Meriket Blekvud živi sa svojom starijom sestrom Konstansom i stricem Džulijanom u staroj Blekvud vili, kući, koja krije okolnosti užasnog zločina, koji se dogodio pre šest godina, a u kojem su život izgubili svi članovi Blekvud porodice, osim pomenuto troje. Stanovnici sela, u čijoj se neposrednoj blizini nalazi imanje Blekvudovih, osećaju netrpeljivosti, pa čak i mržnju, prema Meriket, koja jedina izlazi iz svoje kuće i odlazi u selo, radi namirnica. Dinamika ove male i čudne porodice, promeniće se dolaskom rođaka, čije prisustvo će uneti razdor u njihove međusobne odnose i promeniti njihove živote zauvek.  Obično se trudim da ne prepričavam radnju knjige, ali ovde ću morati da napravim izuzetak. Šetnja i odlazak po namirnice, koji sam pomenula, bukvalno zauzima više od polovine ove knjige. I pod tim ne mislim na različite situacije i povremene odlaske, ne, pratimo Meriket u toj jednoj jedinoj šetnji više od polovine knjige. Razumem da je reč o psihološkoj drami, te da je ovo verovatno trebalo da posluži kao uvid u stanje svesti glavne junakinje, međutim njen um je poput uma deteta, prepun nejasnih i zbrkanih metafora, koje čitaocu ne pružaju ništa u smislu razumevanja njenog lika ili događaja, koji su se desili ranije, a čine okosnicu romana. To ne znači da je taj događaj obavijen nekim velom misterije, uzrok onoga što se desilo je jako predvidiv, a sam razlog, u knjizi nikada nije objašnjen. Takođe, jasno mi je da je priča pokušaj razbijanja mita o ukletim kućama, odnosno knjiga se poigrava sa temom jedne od čuvenih urbanih legendi, koju smo svi čuli i prepričavali kao deca i uvek u malim gradovima postoje te ogromne, oronule kuće, sa zatvorenim šalonima, te misterioznim ukućanima, koji se nigde ne mogu videti i upozorenje roditelja da im se nikako ne približavamo. Samo mislim da je ova knjiga tu temu obradila na jako dosadan i nepotrebno konfuzan način, toliko da se stiče utisak da se nešto zaista desilo i da je došlo do nekog razvoja, tek u poslednjih petnaestak stranica knjige, ako i toliko. Pritom, mislim na to da se nešto uopšte događa, likovi se nimalo nisu pomerili sa mrtve tačke, nije došlo ni do kakvog neočekivanog obrta, nekog snažnog unutrašnjeg previranja, ma bilo čega što bi prodrmalo čitaoca i otrglo ga utisku da čita mnogo obimniju knjigu, nego što ona to zaista jeste. U tom smislu kraj mi je bio totalno antiklimatičan i bez poente, ništa što se nije moglo predvideti od prve stranice knjige.  Svakog trenutka sam očekivala da će se desiti nešto, nešto zbog čega je ova knjiga pobudila takvo oduševljenje kod mnogih, ali naposletku, stigla sam do kraja knjige i pomislila koliko je ovo bilo gubljenje vremena. Stil pisanja je zaista odgovarao atmosferi gotičkog romana, ali me je ostavio ravnodušnom, a sama činjenica da provodimo vreme u glavi prilično nepouzdanog naratora je trebalo da me neprestano drži napetom i anksioznom, ali me je glavna junakinja jednostavno iritirala, toliko da do kraja nisam naročito marila za njenu sudbinu, pa ni za grandiozno otkriće, koje je na kraju došlo. Verujem da se će se ova knjiga svideti mnogima, koji su ljubitelji gotičkih romana, ali ukoliko želite nešto kompleksnije, sa više supstance, jednostavno produžite dalje. Izdavač knjige na srpskom jeziku je McMillan. Zaključak: Bolje da sam čekala i odgledala filmsku adaptaciju, samo se nadam da će scenarista uspeti da učini nešto sa izvornim materijalom, te da ćemo bar  u filmu dobiti ono što u knjizi nedostaje, a to je neka dublja poenta. Da li ste čitali "Oduvek smo živeli u zamku" ili bilo koju drugu knjigu autorke Širli Džekson? Ne znam da li vredi da pružim šansu knjizi "Ukleta kuća na brdu".
Pročitajte celu vest