Kipling je danas da li zbog svojih imperijalističko-rasističkih stavova (koji su bili tek produkt toga doba) ili iz nekog drugog razloga mahom zaboravljen i otpisan, izuzev kao autor književnosti za decu. A opet, reč je o čoveku koji se s pravom može i mora uvrstiti u najbolje pisce kratkih priča svih vremena. Nedavno sam pročitao njegove Sabrane priče strave i fantazije (preko 700 strana) i tad sam to i sâm spoznao, a ovoga puta sam mu se vratio kroz ovo izdanje izabranih priča, publikovano kod nas 1932. godine. Jasno, neke od ovih priča sam već pročitao u pomenutoj gromadi, ali mi je svejedno prijalo da im se vratim i u prevodu. A spektar tema koje nam Kipling servira je spektakularan i svaka od priča je toliko dobra da bi bila dovoljna tačno da više nijedna nije tako kvalitetna (a jeste). Tu su storije o visokim državnim službenicima koji ostavljaju sve za sobom da bi hodili svetom proseći i, na koncu, postali sveci. Kao i o plesu slonova koji nijedan čovek nikada nije video. Kao i o tajnoj rupi i pustinji u kojoj žive oni koji bi trebalo da su umrli. Kao i o Najboljoj priči na svetu, i kako ona nastaje. Kipling je izuzetan i kad piše književnim jezikom, i kad se okreće dijalektu, a Indija je sama po sebi dovoljno egzotična da vrhunskom autoru nije teško da je sagleda kao kakav izmišljeni svet prepun čudesa. Jedino je šteta što na našem jeziku ne postoji ozbiljnije i opširnije izdanje koje je ovaj majstor nesumnjivo zaslužio. P.S. Zbog starosti ovoga izdanja zabavno je obratiti pažnju na fusnote koje bi danas svakako izostale: džungla, kobra i sl.Željko Obrenović
Pročitajte celu vest