Ako je danas poslednji dan mog života, sigurno ga neću provesti u svađi i raspravi, bez obzira da li su potrebni ili ne. Neću se raspravljati o bitnom i nebitnom, o onom što smatram da je ispravno ili pogrešno.  Jednostavno - nemam vremena za sve to. Danas je poslednji dan mog života. Moram da ga iskoristim najbolje što mogu. Nasmešiću se slučajnim prolaznicima. Potrudiću se da pomognem komšijama sa teškim kesama ako se slučajno nađem u njihovoj blizini. Ustaću rano, sa željom da vidim svitanje. Uživaću u prvoj jutarnjoj kafi, potrudiću se da zapamtim njen miris i ukus. Znam šta neću uraditi - neću da „ispravljam krive drine". Neću trčati u prodavnicu zbog velikog popusta, pokušavajući da kupim gomilu nepotrebnih stvari za koje nemam ni dovoljno mesta, ni dovoljno para. Ali, ono što danas nemam jeste vreme. Nemam više vremena da ga trošim na nepotrebne kupovine, čekanje ispred garderobe, isprobavanje i kukanje i nervozu zašto nema mog broja ili omiljene boje. Javiću se svima onima koji mi nešto znače. Ako sam pogrešila, zamoliću ih da mi oproste. Oprostiću i svima koji su se o mene ogrešili. Vreme brzo prolazi, svaki sat, svaka minuta je skupocena. Nemam vremena za nervozu, nemam vremena za stres i suze i nepotrebne brige. Sigurno ću želeti i da gricnem nešto lepo, ipak je ovo moj poslednji dan. Da se napijem i da nazdravim sa voljenima. Želeću da ih grlim i da zagrljaj traje što je duže moguće. Da sa sobom ponesem njihov dodir, njihov miris. Da se njihova ljubav zalepi za mene kao neki otisak, sa nadom da će i moja ljubav ostati zalepljena za njih. Ako je danas poslednji dan moga života, želim da sam pored najbližih. Želim da se smejem, bez i jedne brige. Da ne brojim novac, da ne mislim na posao, da mi uopšte ne pada na pamet neka od ovih budalaština. Umesto toga ću želeti da se prošetam sa psom, da ga mazim i da se igramo do iznemoglosti. Da se poigram sa sestrićima, da se unesem u njihove dečije igre kao da su nešto najvažnije i najozbiljnije na svetu. Želim da još jednom vodim sve plitke i duboke razgovore sa svojim najbližima. Želim da se šalim na svoj račun, a da pri tom ne osećam stid ili bes. Ne želim da se brinem za svoj izgled, želim da mi srce bude puno. Želim da odem sa mišlju da sam napravila nešto dobro, makar i malo. Želim da volim i da budem voljena. I da znam da ću nekome nedostajati kada me ne bude i da će me spominjati, makar samo u mislima. I to će biti više nego dovoljno. ©CRNOBELO.rs Zabranjeno je preuzimanje i kopiranje. Krađa autorskih tekstova kažnjiva je zakonom. Autor: M. S. | CRNOBELO.rs / foto: pixabay.com
Pročitajte celu vest