Postoje mnoge žene, majke, kraljice, ali ove nedelje glavna zvezda naše akcije "Blogeri biraju" je zapravo jedna - Nemajka!

Na našem portalu Blogosfera okupili smo brojne blogere koji se bave temom roditeljstva, ali moramo da priznamo da nam je izuzetna čast što ovog puta imamo priliku da ugostimo baš nju. Ona jeste majka, ali čvrsto stoji na zemlji. Ona je nežna, ali postavlja jasne granice u vaspitanju. Ona je posvećena, ali ne samo detetu - jer dobra majka je samo ona koja je ispunjena.

Baš kao što glasi naziv njenog bloga, ona za sebe kaže da je Nemajka. Jedna obična smrtnica, daleko od savršene žene ili majke. Na svom blogu često piše o mnogim aktuelnim temama iz sfere majčinstva, a neretko se i kritički osvrće na stavove, ponašanje i dela modernih majki. I baš zato, ona za nas nije Nemajka, već baš naprotiv - jedna super mama.

Blog Nemajka često je mesto na kom se piše o onim stvarima koje svi mislimo, ali se retko ko usuđuje da ih izgovori. I zato, naša Nemajka zaslužuje i titulu za ženu koja je imala hrabrosti da kaže "Car je go". Tako, na njenom blogu imate priliku da čitate o tome da majčino mleko nije magični napitak, kako poenta života nije samo roditi dete i koliko frustracija mogu da stvore mame sa takmičarskim duhom .

Nemajka se često užasava i neprikladnih, suvišnih i sujevernih komentara okoline, ali i onih stavova koji se zasnivaju na ideji da prava majka mora biti žrtva i mučenica. Tako su na njenom blogu zasijala i dva nama najdraža teksta: „Ne ostaješ trudna jer previše misliš o tome“ i "Ako nisi trpela bolove, nisi dobra majka".

Ove nedelje Nemajka je pristala da bude gost na Blogosferi i da zasija kao zvezda naše akcije "Blogeri biraju". U skladu sa tim, dala nam je i ovaj intervju i u njemu odgovore na neka pitanja koja smo poželeli da je pitamo.


Photo: Sonja Milojević, @littlesoulsbysonja

Pre svega, draga Nemajko, hvala ti neizmerno što si pristala da budeš deo naše akcije, ali i što svakoga dana širiš glas u ime svih nas Nemajki. Pa, u tom smislu, zanima nas koliko ti to zapravo pravi problema u svakodnevnom životu? Da li svoje stavove iznosiš i u svoje privatno vreme ili su oni rezervisani samo za tvoj blog?

Hvala vama, zaista mi je izuzetno drago što sam vaš gost!

Što se tiče mene i mojih stavova, zaista je i u stvarnom životu sve onako kako je na blogu. Mišljenje o nečemu svakako neću nametati, niti davati savet osim ukoliko ga neko ne traži. Na vreme sam naučila da ućutim kada vidim da je neko izričit u načinu na koji nešto radi, tako da se trudim da to poštujem, kao što i očekujem i od njih da poštuju moje izbore i odluke, bilo da su vezane za roditeljstvo, ili bilo šta drugo.

Trudim se da ženama oko sebe, onima koje tek treba da se ostvare kako majke, dam do znanja da je ok imati otvoren um, da je roditeljstvo proces u kom stalno učiš, da se stvari menjaju, i da pravila roditeljstva o vaspitanju, ishrani, zdravlju i bezbednosti nisu zapisana u kamenu pre 160 godina.
Ali, da sam glasna - definitivno jesam. I mnogo sam dosadna kada je u pitanju bezbednost dece, posebno u saobraćaju.

Često pišeš i o propustima države prema deci i roditeljima. Da li ovog puta možeš da nam kažeš šta ti u tom smislu najviše smeta i koji bi koraci zaista doneli neku promenu?

Najsvežije sa čime se sada suočavamo je ovo što kažnjavaju sve majke koje nemaju uzastopno 18 meseci radnog staža, a otišle su na porodiljsko bolovanje. Zaista jezivo. Možeš raditi 10 godina, i ako si napravila pauzu dužu od tri meseca, sve ti se poništava, kao da dan rada nemaš iza sebe.

Ja sam prva osetila to na svojoj koži. Sve što pokušavaju da poprave, rade to tako što ispaštamo svi, zbog pojedinaca koji bi da prevare sistem. Ne radi se to tako. Postoje načini da se otkrije zloupotreba, samo nema ko da proveri, teško je, mora da se radi da bi se otkrilo. Tako je i sa ovim “nagradama” za rađanje dece. Ne želim ništa od države, ne rađam decu državi, već isključivo sebi. Želim samo uređen sistem, u kom žene neće popiti otkaz kada im istekne ugovor nakon porodiljskog, sistem u kom u vrtićima ima mesta za svu decu, radile majke ili ne. Jer, kako da počnu da rade ako nemaju gde sa decom?

Država na sve načine pokušava da od majke napravi mučenicu, žrtvu, i ženu koja je osuđena da bude domaćica, i ništa dalje od toga. Da se razumemo - apsolutno poštujem svaki izbor, kao i izbor da žena ne radi, ali hajde da svi imamo pravo na izbor da budemo i da radimo šta god želimo, a ne da smo tu gde jesmo zato što moramo. Sve ovo vredi mnogo više od 300.000.

Već smo spomenuli fenomen zvani "Mameće grupe na Fejsbuku". Da li možeš da nam kažeš koji je tačno momenat kada si odlučila da ih napustiš?

Kada sam shvatila koliko sam postala isfrustrirana, nesrećna, i iskompleksirana zbog učešća u takvim grupama. Shvatila sam da su moje okruženje postale žene koje se podsmevaju neistomišljenicama i koje žive za to da iste ponize. Shvatila sam da se svaka započeta tema završi nekom raspravom, koja je sve, samo ne konstruktivna. Sve se svodi na takmičenje koja je bolja majka. Nisam želela da ostajem u tako toksičnoj sredini, život je previše kratak za takve otrove.

Na svom blogu kažeš kako ti najviše smeta rečenica "Ništa mu neće faliti". U kojim situacijama je to bilo najizraženije?

Imam neopisivu sreću da u bližoj okolini nisam imala ljude koji su previše pokušavali da mi daju do znanja da mom detetu ništa neće faliti. Ali zato, na Internetu sam se zaista svega nagledala i načitala.

Žene kao argument za sve što rade koriste tu čuvenu “I nas su tako i ništa nam ne fali.” Fascinantno mi je da u 21.veku neko ne želi uči, da se edukuje, da napreduje kao osoba, da dozvoli sebi neka nova znanja i saznanja, već ostaje u 1978. godini. Posebno sam fascinirana kada vidim da je u pitanju veoma mlada majka, a tako se tvrdoglavo drži toga što joj priča njena prababa.

Da li si imala priliku da se susretneš sa "Videćeš ti!" mamama, komšinicama, bakama? Kako se boriš sa takvim komentarima?

Opet, tu je ta sreća da nisam okružena takvim ljudima. I zaista mislim da sam veoma srećna zbog toga! Bilo je par situacija, ali nedovoljno da ih zapamtim. Uglavnom se osmehnem, i okrenem na drugu stranu. Drugačije zaista ne vredi.

Da li postoji neka tema o kojoj se ne bi usudila da pišeš na svom blogu? Ili postoji nešto što ti se već vrzma po glavi, a nikako da pretočiš u reči?

Uh, “draft” na mom blogu je pun najrazličitijih tema, s tim što je sve nedovršeno, najviše zato što mi se ne dopada način na koji sam to prenela u obliku pisane reči. U mom slučaju, najbolji tekstovi su oni koje sam napisala u jednom dahu. Ovi ostali uglavnom zauvek ostaju nedovršeni.

I za kraj, da li možeš da nam daš neki univerzalni savet iz roditeljstva? Nešto što bi posavetovala svaku svoju prijateljicu koja očekuje dete.

Očekuj neočekivano. Obavezno idi na psihofizičke pripreme za porođaj, neizmerno znači. Edukuj se na vreme kada je u pitanju dojenje i ishrana dece. Spremi se da pogaziš 90% svojih “Ja to nikada neću raditi/dozvoliti”.


Naslovna fotografija: Lazar Zagorac @zagoracstudio