Naša ovonedeljna zvezda akcije "Blogeri Biraju" je Nenad Nešić, autor inspirativnog bloga Zapali iz (z)grada.

Nenad Nešić je svoju motivaciju za avanturistička putovanja i pisanje bloga Zapali iz (z)grada pronašao u izjavi Dalaj Lame koja kaže "Putuj bar jednom godišnje na mesto na kom nikada nisi bio". I baš tako je ovaj zaljubljenik u sportske aktivnosti dobio želju za upoznavanjem novih predela, država, ljudi i kultura, ali i ideju da svoja iskustva nesebično podeli sa drugim ljudima.

Blog Zapali iz (z)grada ispunjen je tekstovima koji nude predloge za različite izlete, ali i putopise, savete i korisne informacije sa mesta koje je Nenad lično posetio. Postovi prosto odišu njegovim avanturističkim duhom, željom za adrenalinom i ljubavlju koju oseća prema novootkrivenim destinacijama.

Tako na blogu možete saznati šta vam nudi kanjon Brnjice, koje su zanimljive lokacije za rafting u Hrvatskoj, ali i kako da posetite Nacionalni park Una i šta vas sve tamo očekuje. Naravno, tu su i različiti putopisi i druge preporuke, pa ćete upoznati i Trnsko i Jablaniško ždrelo, Kanjon Bogutovskog potoka, Biogradsku goru i mnoge druge inspirativne lokacije.

Ove nedelje, u okviru naše akcije "Blogeri biraju", Nenad je pristao da nam odgovori na nekoliko pitanja o svom blogu i mnogobrojnim zanimljivim putovanjima.

Nenade, od svih tvojih putovanja, koje je na tebe ostavilo najjači utisak i gde si se baš najbolje proveo?

Nikada nisam uspeo da na ovo pitanje odgovorim jednostavno. Uživam u širokoj lepezi lokaliteta i outdoor sportova i teško mi je da ih poredim. Nije meni lako kad mnogo toga volim ???? Trudim se da ih konzumiram u pravo vreme, pa tako u rano proleće posećujem vodopade, leti idem u kanjone, a kad želim “vrišteće boje” onda idem u šumu tokom jeseni. Sve ima svoju draž. Nekada se desi da se zvezde poklope i da se fenomenalna ekipa ljudi nađe na istom mestu u istom trenutku i tada se stvaraju neverovatne uspomene. Jedna takva situacija je bila letos u Bosni, u Kneževu prilikom obilaska kanjona Cvrcke.

Koliko zapravo planiraš naredno putovanje? Da li uvek ideš potpuno pripremljen ili nekad dozvoliš sebi da se potpuno iznenadiš?

Uglavnom idem pripremljen. Iako lepo zvuči spontanost i kreativnost u rešavanju problema, ipak moram znati šta mi sve treba za akciju na koju sam krenuo. Vrlo često su to mesta bez dometa koja vrlo surovo mogu da kazne nonšalantnost i nepripremljenost. Nije isto malo pešačiti po uređenoj stazi i krenuti na višesatnu avanturu kroz kanjon. To ipak zahteva neki plan i pripremu. Ali, naravno da se na svakom putovanju univerzum malo poigra i da se dešavaju neplanirani događaji koji kasnije prerastaju u lepe anegdote.

Na svom blogu često pišeš o ekstremnim sportovima koje upražnjavaš na novim destinacijama. Da li nekada osetiš strah i kako ga prevazilaziš?

Kada bih imao strah sumnjam da bi se usudio da se time bavim. Kad god idem na neku ekstremniju aktivnost svakako imam veliku dozu strahopoštovanja. To vidim kao jedini razuman pristup prirodi. Ne potcenjujem i ne nipodaštavam ni jednu prepreku, imam maksimalan fokus na svaki sledeći korak i to mi za sada daje dobre rezultate. Nisam specijalac, i verujem da bi mnogi uz malo truda mogli isto da se bave nekim od ovih ekstremnijih sportova. Potrebno je malo se fizički pripremiti, malo verovati u sebe i uz želju koja je neophodna skoro sve se može.

Kako dobijaš ideje za ovako fantastične destinacije? Da li su one preporuke drugih turista ili ih isključivo pronalaziš sam?

Dugo sam u ovom svetu i u kontaktu sam sa izuzetno velikim brojem sličnomišljenika, tako da više ni ne znam odakle ideju stižu. Nekad je to putem Facebooka, nekad putem blogova i reportaža, nekad kroz razgovor sa “kolegama”. Koliko god deluje da sam dosta prošao, uvek ima neka povelika lista nedostignutih destinacija. U ovom trenutku na njoj je 50-tak želja, i to samo iz nekog malo šireg regiona.

Ko ti najčešće pravi društvo na tvojim putovanjima?

To puno zavisi od tipa i zahtevnosti akcije. Na početku sam išao sa isključivo svojim društvom, ali kako je vreme odmicalo shvatio sam da ne mogu da me prate, tj. da ne žele. Vrlo često su kod njih postojali izgovori dok sam ja tražio načine kako da se organizujem. Prestao sam da ih smaram i počeo sam sám da se organizujem. Tako sam upoznao puno divnih ljudi, između ostalog i svoju sadašnju suprugu. Danas već imam veliki broj kontakta ljudi sa kojim se viđam skoro, pa samo u nekim avanturama, te tačno znam ko je za rafting, ko za ferratu, ko za roštilj pored jezera… Često se skupimo po nekoj inerciji i poluspontano, jer sve su to prilično samostalni i sposobni ljudi iz slične niše i nije potrebno previše objašnjavanja. Ako je vikend slobodan i predlog dobar, nema više prepreka. 

Kako uspevaš da uskladiš svoja putovanja sa privatnim i poslovnim životom?

Što se posla tiče, nije preveliki problem. Vikendom ne radimo, a u mogućnosti sam da povremeno uzmem slobodan dan. Naravno, nadoknadim to. Privatno je već malo kompleksnija situacija obzirom da imam dvogodišnjeg sina. Najbitnije je da imam podršku supruge za ozbiljnije akcije na koje idem solo, ali sve više pravim akcije za sina i nju i pokušavamo da ga “inficiram prirodom”. Kad postoji želja, pronađe se i način. A moja želja je ogromna, u prirodi i outdoor sportovima sam pronašao idealan spoj onoga što me je oduvek privlačilo – sport, avantura, putovanje.