Najčešće u prvim hladnim jesenjim danima, zatečeni kišom, crvenih obraza i suznih očiju od košave, žudimo za nečim da nas ugreje iznutra. Kao topla reč. Dečiji usnuli dah. Kao sedenje ispred grejalice u rano jutro, u prohladnoj sobi, dok se nećkamo da skinemo pidžamu i krenemo u dan. Eto, toliko mi nekad prija topla čokolada. […]
Pročitajte celu vest